редити
редити
Глагол
[уреди]Именица
[уреди]редити, {{{род}}}
Облици:
Значења:
- Уређивати, дотеривати, сређивати. [1]
- Одстрањивати решетом плеву из жита, јечма, ражи. [1]
- Развласавати на влакна, нити (вуну, лан, конопљу и сл.). [1]
- Чистити заклану стоку, живину или рибу одстрањивањем длаке, перја, крљушти и изнутрица. [1]
- Обавештавати, позивати. [2] Крашово[1]
- Одстрањивање решетом плеве из жита, јечма, ражи. [1]
- Растресање, влачење вуне. [1]
Примери:
- Овршено жито „реди” се решетом помоћу којег се одваја жито од плеве. [3] Остојићево [1]
- Довукао сам тријер да редим жито. Бегеч [1]
- Решѐто се ме̏те нуз гро̀милу и онак се ре̑ди то̑ жи̏то: једа̀ред из вѐлике пле̏ве, онак се дру̏ги пу̑т ре̑ди, из ма̑ле пле̏ве, да би̏де чи̏сто. [4] Меленци [1]
- Да̀нас вр́ши па но̀ћос ре́ди. [5] Бока Суботица Нови Сад Томашевац Иванда [1]
- „Штрикер” вуну гребена и реди и у селу више уопште нема домаћих гребена. [6] Јарковац Каћ Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
- Сла̏ба сам с но̀гама, само сѐдим, па е̏то, ре̑дим ма́лко ву̏не да по̀могнем бар то̑ што мо̀гу. Бока [1]
- О̏нда се ре̑ди па прѐде̄ш. Дероње [1]
- Очи Ба̏дњог да̑на ре̑диду се пра̏сици, ре̑диду се ћу̑рке, за пече́ње. Томашевац [1]
- Кад се реди [мелез] унутра црн као они што се каже мастилари, таки је он сваки. [7] Чента Каћ Ковиљ Шурјан Бока Неузина [1]
- Њо̑зи сам да́ла да по̀коље, ал ја̑ ћу да ре̑дим, ја̑ сам мато̀рӣја па сам вѐштӣја. Јаша Томић [1]
- Редим ове из читаонице за седницу. Јасеново [1]
- Идем да редим на кулук. [1]
- Ре́дили ме за по́рез. Вршац [1]
- После тога долазило је гребенање („ређење”) конопље. [8] [9] Пивнице Силбаш Товаришево Обровац Бачка Паланка Батања [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 75.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 144.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 389.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 108.
- ↑ Јован Јерков, Мочење — топљење конопље у Срба у Батањи тридесетих година. — ЕСМ, 3, 2001, 118—123.НОВ Весна Марјановић, Савремене трансформације новогодишњих обичаја Војводине. — Рад, 35, 1993, 177—186, стр. 121.