lub

Izvor: Викиречник
Idi na: navigaciju, pretragu

lub

lub (srpski, ćir. lub)[uredi]

Imenica[uredi]

lub, m

Oblici:

  1. lȗb [1]

Značenja:

  1. Polukružni deo obuće iza pete. [1]

Primeri:

  1. Kao poluproizvodi izrađivani su pojedinačni sastavni delovi obuće (đonovi „kruponi”, lica, lubovi). [2] Pančevo Crvena Crkva [1]
  2. Dobijao je da dovršava spajanje đona i luba opanaka koje su kalfe napola spojile. [3] Dolovo [1]
  3. Štȁ si zgȁzio lȗb, tȇ cìpele se jȍš mògū nòsiti. Bačinci [1]
  4. Zgazio je lub od opanka, pa je napravio papuče. Begeč [1]
  5. Jȃ sam kod mȃjstora bȉo nȃjbȍlji šègrt, sam prȁvio dòbro lȗb i sam naméšćo kako trȅba da nè žūlja. Jaša Tomić Susek Sviloš Laćarak Subotica Mol Zmajevo Kać Novi Kneževac Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina Lovra Deska [1]

Sinonimi:

  1. kora [4] Krašovo

[1]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 321.
  3. Dragica Stojković, Opančarski zanat u Pančevu. — Rad, 31, 1988— 1989, 315—330, str. 319.
  4. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 74.

Napomene[uredi]

Sufiks[uredi]

luba, lubb, lubv, lubg, lubd, lubđ, lube, lubž, lubz, lubi, lubj, lubk, lubl, lublj, lubm, lubn, lubnj, lubo, lubp, lubr, lubs, lubt, lubć, lubu, lubf, lubh, lubc, lubč, lubdž, lubš

Prefiks[uredi]

alub, blub, vlub, glub, dlub, đlub, elub, žlub, zlub, ilub, jlub, klub, llub, ljlub, mlub, nlub, njlub, olub, plub, rlub, slub, tlub, ćlub, ulub, flub, hlub, club, člub, džlub, šlub

Anagram[uredi]

lub, lbu, ulb, ubl, blu, bul
lu, lb, ul, ub, bl, bu