луб
луб
луб (српски, lat. lub)[уреди]
Именица[уреди]
луб, м
Облици:
Значења:
- Полукружни део обуће иза пете. [1]
Примери:
- Као полупроизводи израђивани су појединачни саставни делови обуће (ђонови „крупони”, лица, лубови). [2] Панчево Црвена Црква [1]
- Добијао је да довршава спајање ђона и луба опанака које су калфе напола спојиле. [3] Долово [1]
- Шта̏ си зга̏зио лу̑б, те̑ цѝпеле се јо̏ш мо̀гӯ но̀сити. Бачинци [1]
- Згазио је луб од опанка, па је направио папуче. Бегеч [1]
- Ја̑ сам код ма̑јстора би̏о на̑јбо̏љи шѐгрт, сам пра̏вио до̀бро лу̑б и сам наме́шћо како тре̏ба да нѐ жӯља. Јаша Томић Сусек Свилош Лаћарак Суботица Мол Змајево Каћ Нови Кнежевац Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Ловра Деска [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 321.
- ↑ Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 319.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 74.