kopča
kopča
Imenica
[uredi]kopča, ž
Kategorije: kol.
Oblici:
Značenja:
- Metalna naprava koja služi za zakopčavanje ili pričvršćivanje. [1]
- Deo dvodelne kopče koji ima iglicu ili ispupčenje. Zmajevo[1]
- Deo dvodelne kopče koji ima otvor ili udubljenje. Zmajevo[1]
- Ukrasni metalni deo na amovima kojim su kajasi spojeni za žvale. [1]
- Držač sedišta na zaprežnim kolima. [1]
Primeri:
- Òtpala kȍpča s kajása. [2] [3] Taraš Zmajevo Đala Novo Miloševo Melenci Izbište Batanja [1]
- Bíla kȍpča pa se tàko zàtvori. [4] Kula [1]
- Uvođeni su dodatni delovi sa metalnim karikama i kopčama. Kasnije, karike i kopče su bile od mesinga vrlo svetlog izgleda, tako da su zaprezi davale svečani izgled. [5] [6] Nadalj Jamena Gibarac Sremska Rača Kukujevci Martinci Sviloš Ležimir Voganj Platičevo Ogar Krušedol Sombor Subotica Pačir Deronje Silbaš Kula Bačko Gradište Bačka Palanka Turija Čurug Gospođinci Čenej Kać Sanad Padej Elemir Veliko Središte Kovin [1]
- Sedište, na kojem se sedi, kopčama je zakačeno za gornji deo lotre. [1]
- Šarage su „prednje” i „stražnje”: prednje se „kopčama” pričvršćuju za lotre, a zadnje, koje su duže i šire, sa lancima. [7] Stapar Banatsko Aranđelovo [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 61.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 48.
- ↑ 4,0 4,1 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 54.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87, 88.