копча
копча
Именица
[уреди]копча, ж
Категорије: кол.
Облици:
Значења:
- Метална направа која служи за закопчавање или причвршћивање. [1]
- Део дводелне копче који има иглицу или испупчење. Змајево[1]
- Део дводелне копче који има отвор или удубљење. Змајево[1]
- Украсни метални део на амовима којим су кајаси спојени за жвале. [1]
- Држач седишта на запрежним колима. [1]
Примери:
- О̀тпала ко̏пча с каја́са. [2] [3] Тараш Змајево Ђала Ново Милошево Меленци Избиште Батања [1]
- Би́ла ко̏пча па се та̀ко за̀твори. [4] Кула [1]
- Увођени су додатни делови са металним карикама и копчама. Касније, карике и копче су биле од месинга врло светлог изгледа, тако да су запрези давале свечани изглед. [5] [6] Надаљ Јамена Гибарац Сремска Рача Кукујевци Мартинци Свилош Лежимир Вогањ Платичево Огар Крушедол Сомбор Суботица Пачир Дероње Силбаш Кула Бачко Градиште Бачка Паланка Турија Чуруг Госпођинци Ченеј Каћ Санад Падеј Елемир Велико Средиште Ковин [1]
- Седиште, на којем се седи, копчама је закачено за горњи део лотре. [1]
- Шараге су „предње” и „стражње”: предње се „копчама” причвршћују за лотре, а задње, које су дуже и шире, са ланцима. [7] Стапар Банатско Аранђелово [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 48.
- ↑ 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 54.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87, 88.