Kad je [kudelju] vȁdimo, mȋ je lȇpo òperēmo, òna se bélī, pa je ràšīrimo tȁm na ȍbalu Sáve, a òna se béli na ȍbali Sáve, pa u kùpice nàko je pòslāžemo. Laćarak[1]
Pȍsle vȇžemo pa dȅnemo: dȅset-dvàjes snȍpōva u jèdnu mȃlu kùpicu. [2]Jaša Tomić[1]
↑ 1,01,1Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 165.
