ку̀пица

ку̀пица

ку̀пица (српски, lat. kùpica)[уреди]

Примери:

  1. Кад је [кудељу] ва̏димо, ми̑ је ле̑по о̀пере̄мо, о̀на се бе́лӣ, па је ра̀шӣримо та̏м на о̏балу Са́ве, а о̀на се бе́ли на о̏бали Са́ве, па у ку̀пице на̀ко је по̀сла̄жемо. Лаћарак [1]
  2. По̏сле ве̑жемо па де̏немо: де̏сет-два̀јес сно̏по̄ва у јѐдну ма̑лу ку̀пицу. [2] Јаша Томић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 165.

Напомене[уреди]