buntovnik

buntovnik

Srpski

buntovnik (srpski, ćir. buntovnik)

Imenica

buntovnik, m

Značenja:

  1. onaj koji se buni, negoduje[1]
  2. onaj koji diže bunu protiv političke vlasti [1]
  3. onaj koji se zbog neslaganja izdvojio iz neke organizacije [1]

Sinonimi:

  1. bundžija, buntaš, reg. buntar reg. [1]
  2. pobunjenik, ustanik [1]
  3. odmetnik, protivnik, buntovnik, begunac, otpadnik, apostat(a), kontraš [1]


Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Ćosić, Pavle; et al. (gl. asistent i stručni konsultant Bojana Đorđević) (2008). Rečnik sinonima. Beograd: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)

Napomene

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=buntovnik&oldid=700720”