ćilim

ćilim

ćilim (srpski, lat. ćilim)

Imenica

ćilim, m

Kategorije: bot.

Oblici:

Značenja:

Tkana vunena prostirka, obično šarena, za različite namene. ^[1]
Ćilim koji se poklanja kumu u svadbi. ^[1]
Tkani prekrivač za sto. ^[1]

Primeri:

Retke su kuće u kojima se ne tkaju ćilimi i ponjave. ^[2] ^[1]
Danas se većinom ova tri odeljenja [kuhinja, prednja soba i sobica] ne upotrebljavaju. U njima se nalazi stereotipan nameštaj: kreveti sa visoko složenom krevetninom (jastucima, perinom i ćilimima), ormani na kojima su poređani tanjiri, tacne, sto između dva kreveta i prozora, i stolice. ^[3] ^[1]
Pod glavu se metne sve odelo što će nevesta na venčanju obući, pa i sva joj prćija: ćilim, kučma… Sve je to od čiste vune zgotovljeno. ^[4] ^[4] Krašovo Čerević Mol Mokrin ^[1]
Pa ȍnda još ako su bogàti, pa imádu fijàker, pa fijàkerom dòlaze po dѐvōjku, ȍnda se tȃj ćȉlim mȅtne preko sѝca. ^[5] ^[6] ^[7] ^[8] ^[9] Kula Sombor Gospođinci Kumane Melenci Žitište Zrenjanin Jaša Tomić Boka Neuzina Baranda Perlez Tomaševac Farkaždin Deska Čenej ^[1]
Dȍnela kafѐtuke cr̀vene, pa pònjavice što sam tkȁla, pa ćȉlim. Beška ^[1]
Tkȁla sam ćѝlime, tkȁla sam plátno, ȅklala sam, slȉngovala sam. Tomaševac ^[1]
Od mlȁdosti sam rȕkovedala, pa tkȁla, pa vézla, pa klȅčala ćѝlimove, pa pònjavice. Šimanovci ^[1]
Ràšӣri se ćѝlim. Novi Sad ^[1]
Kumovski ćilim je onaj što će se staviti na kola kad se ide po kuma na venčanje i on će se pokloniti kumu. ^[2] ^[1]
Prȅkrije se ćȉlimom ko je ȉmo ćȉlim a kȏ — jȃ se sȅćam, kòd nās je bȉo cѝcani čàršav. Srbobran ^[1]
Nosȉla sam šȅs jȁstuka béli i nosȉla sam ćȉlim, jórgan. ^[10] Vršac Jamena Neštin Vašica Beška Šatrinci Prhovo Golubinci Ugrinovci Stari Banovci Bečmen Subotica Pačir Sombor Stapar Bođani Sivac Lalić Drljan Senta Bačko Gradište Bačka Palanka Rumenka Gospođinci Kać Gardinovci Đala Kikinda Novo Miloševo Radojevo Srpska Crnja Melenci Žitište Itebej Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Perlez Konak Margita Sakule Alibunar Uljma Omoljica Kovin Ivanda ^[1]
Ȅ, znači i dѐvōjka je tȁmo ѝmala dȕnju, pa vȅlike jàstuke pѐrjane, pa ćѝlime. Kula ^[1]
Rȇđa tȕ na krevȅce dušȅce, ćilȉme. Jasenovo ^[1]
Nȅkad nísu ni ѝmali jòrgane, nego bíli su ćȉlimi, kao dȅke. ^[10] Sviloš Vašica Sremska Rača Neštin Jarak Šatrinci Čortanovci Stari Slankamen Surduk Martonoš Kula Rumenka Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo Radojevo Srpska Crnja Novi Bečej Itebej Žitište Jaša Tomić Konak Sefkerin Margita Alibunar Vršac Uljma Izbište Dolovo Pančevo Deliblato Kajtasovo Vračev Gaj ^[1]
Kod ćȉlima je i líce i nàlӣčje ȉsto. Sivac ^[1]
Òvo je ćȉlim zàto što je tkȃn, a što ȉma òni čàršavi štofàni — tȏ su štofàni čàršavi, a bílo je tkȃni i od bȅza čàršavi. Nȅko je mѐćo ćȉlim na ástal, nȅko čàršav. ^[10] Bašaid Sviloš Ledinci Šuljam Hrtkovci Čortanovci Stari Slankamen Surduk Martonoš Subotica Pačir Senta Sombor Deronje Kula Gospođinci Čenej Rumenka Kać Mokrin Kikinda Srpska Crnja Novi Bečej Melenci Sakule Pančevo Vračev Gaj ^[1]
Nȅko je kr̀pare, a nȅko ćȉlim mѐćo. ^[10] Rumenka Subotica Sviloš Čortanovci Platičevo Golubinci Boljevci Ravno Selo Novo Miloševo Bašaid ^[1]

Sinonimi:

guber ^[1]
popernjak ^[1]
ponjava, ponjavica, čaršav, ćilimac ^[1]
tepih ^[1]
prkos ^[1]

Reference

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 75. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima.” je definisano više puta s različitim sadržajem
↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 83.
↑ ^4,0 ^4,1 Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 58, 63. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika.” je definisano više puta s različitim sadržajem
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 18, 452.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 18.
↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134.
↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
↑ ^10,0 ^10,1 ^10,2 ^10,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.

Napomene

[Речник_српских_говора_Војводине,_измењено_и_допуњено_издање_у_4_тома-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 ^1,23 ^1,24 ^1,25 ^1,26 ^1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Миленко_С._Филиповић,_Војвођански_ћилими_у_народним_обичајима.-2] 2,0 ^2,1 Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 75. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima.” je definisano više puta s različitim sadržajem

[Софија_Димитријевић,_Етнолошка_истр._живања_у_околини_Сомбора.-3] Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 83.

[Јован_Живојновић,_Крашовани_—_белешке,_народни_обичаји_и_примери_језика.-4] 4,0 ^4,1 Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 58, 63. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika.” je definisano više puta s različitim sadržajem

[Павле_Ивић—Жарко_Бошњаковић—Гордана_Драгин,_Банатски_говори_шумадијско-војвођанског_дијалекта.-5] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 18, 452.

[Иван_Поповић,_Говор_Госпођинаца_у_светлости_бачких_говора_као_целине.-6] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 18.

[Софија_Ракић-Милорадовић,_О_говору_Деске.-7] Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54.

[Невенка_Секулић,_Збирка_дијалекатских_текстова_из_Војводине.-8] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134.

[Биљана_Марић,_Из_лексике_Ченеја_(румунски_Банат)-9] Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

[Гордана_Вуковић,_Терминологија_куће_и_покућства_у_Војводини.-10] 10,0 ^10,1 ^10,2 ^10,3 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]