ћилим

ћилим

ћилим (српски, lat. ćilim)[уреди]

Именица[уреди]

ћилим, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. ћи̏лим, ћѝлим [1]
  2. ћили̏м, ћи̏лим, ћѝлим [1]
  3. ћи̏лим [1]

Значења:

  1. Ткана вунена простирка, обично шарена, за различите намене. [1]
  2. Ћилим који се поклања куму у свадби. [1]
  3. Ткани прекривач за сто. [1]

Примери:

  1. Ретке су куће у којима се не ткају ћилими и поњаве. [2] [1]
  2. Данас се већином ова три одељења [кухиња, предња соба и собица] не употребљавају. У њима се налази стереотипан намештај: кревети са високо сложеном креветнином (јастуцима, перином и ћилимима), ормани на којима су поређани тањири, тацне, сто између два кревета и прозора, и столице. [3] [1]
  3. Под главу се метне све одело што ће невеста на венчању обући, па и сва јој прћија: ћилим, кучма… Све је то од чисте вуне зготовљено. [4] [4] Крашово Черевић Мол Мокрин [1]
  4. Па о̏нда још ако су бога̀ти, па има́ду фија̀кер, па фија̀кером до̀лазе по дѐво̄јку, о̏нда се та̑ј ћи̏лим ме̏тне преко сѝца. [5] [6] [7] [8] [9] Кула Сомбор Госпођинци Кумане Меленци Житиште Зрењанин Јаша Томић Бока Неузина Баранда Перлез Томашевац Фаркаждин Деска Ченеј [1]
  5. До̏нела кафѐтуке цр̀вене, па по̀њавице што сам тка̏ла, па ћи̏лим. Бешка [1]
  6. Тка̏ла сам ћѝлиме, тка̏ла сам пла́тно, е̏клала сам, сли̏нговала сам. Томашевац [1]
  7. Од мла̏дости сам ру̏коведала, па тка̏ла, па ве́зла, па кле̏чала ћѝлимове, па по̀њавице. Шимановци [1]
  8. Ра̀шӣри се ћѝлим. Нови Сад [1]
  9. Кумовски ћилим је онај што ће се ставити на кола кад се иде по кума на венчање и он ће се поклонити куму. [2] [1]
  10. Пре̏крије се ћи̏лимом ко је и̏мо ћи̏лим а ко̑ — ја̑ се се̏ћам, ко̀д на̄с је би̏о цѝцани ча̀ршав. Србобран [1]
  11. Носи̏ла сам ше̏с ја̏стука бе́ли и носи̏ла сам ћи̏лим, јо́рган. [10] Вршац Јамена Нештин Вашица Бешка Шатринци Прхово Голубинци Угриновци Стари Бановци Бечмен Суботица Пачир Сомбор Стапар Бођани Сивац Лалић Дрљан Сента Бачко Градиште Бачка Паланка Руменка Госпођинци Каћ Гардиновци Ђала Кикинда Ново Милошево Радојево Српска Црња Меленци Житиште Итебеј Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Перлез Конак Маргита Сакуле Алибунар Уљма Омољица Ковин Иванда [1]
  12. Е̏, значи и дѐво̄јка је та̏мо ѝмала ду̏њу, па ве̏лике ја̀стуке пѐрјане, па ћѝлиме. Кула [1]
  13. Ре̑ђа ту̏ на креве̏це душе̏це, ћили̏ме. Јасеново [1]
  14. Не̏кад ни́су ни ѝмали јо̀ргане, него би́ли су ћи̏лими, као де̏ке. [10] Свилош Вашица Сремска Рача Нештин Јарак Шатринци Чортановци Стари Сланкамен Сурдук Мартонош Кула Руменка Банатско Аранђелово Ново Милошево Радојево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Житиште Јаша Томић Конак Сефкерин Маргита Алибунар Вршац Уљма Избиште Долово Панчево Делиблато Кајтасово Врачев Гај [1]
  15. Код ћи̏лима је и ли́це и на̀лӣчје и̏сто. Сивац [1]
  16. О̀во је ћи̏лим за̀то што је тка̑н, а што и̏ма о̀ни ча̀ршави штофа̀ни — то̑ су штофа̀ни ча̀ршави, а би́ло је тка̑ни и од бе̏за ча̀ршави. Не̏ко је мѐћо ћи̏лим на а́стал, не̏ко ча̀ршав. [10] Башаид Свилош Лединци Шуљам Хртковци Чортановци Стари Сланкамен Сурдук Мартонош Суботица Пачир Сента Сомбор Дероње Кула Госпођинци Ченеј Руменка Каћ Мокрин Кикинда Српска Црња Нови Бечеј Меленци Сакуле Панчево Врачев Гај [1]
  17. Не̏ко је кр̀паре, а не̏ко ћи̏лим мѐћо. [10] Руменка Суботица Свилош Чортановци Платичево Голубинци Бољевци Равно Село Ново Милошево Башаид [1]


Синоними:

  1. губер [1]
  2. поперњак [1]
  3. поњава, поњавица, чаршав, ћилимац [1]
  4. тепих [1]
  5. пркос [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 75. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 83.
  4. ↑ 4,0 4,1 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 58, 63. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 452.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  9. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ћилим&oldid=203394”