ćer

ćer

ćer (srpski, lat. ćer)[uredi]

Imenica[uredi]

ćer, ž

Pridev[uredi]

ćer -a, -o, prid.

Oblici:

  1. -a, -o [1]

Primeri:

  1. Mȏga šógora jѐdna ćȇr se ȕdāla za Sȑbina (Lo — S Sl Ču G; Đ Il; Či. [2] [3] [4] [1]


Izvedene reči:

  1. ćȅrin [1]


Sinonimi:

  1. ćerka [1]


Izrazi:

  1. Jebem ti ˜ i dete krvavo ("psovka"). Jasenovo [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 359.
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 11, 13, 156.
  4. ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 145, 146.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ћер&oldid=221194”