đuveč
đuveč
đuveč (srpski, lat. đuveč)[uredi]
Imenica[uredi]
đuveč, m
Značenja:
- Jelo od pirinča, paradajza, paprike, luka, krompira i mesa. [1]
- Četvrtasta emajlirana ili ze mljana tepsija sa drškama. [1]
- Isto. Melenci[1]
Primeri:
- Mѐtuću đùveč za vѐčeru. [2] Jaša Tomić Susek Sviloš Čerević Laćarak Sremska Mitrovica Stari Slankamen Pačir Ravno Selo Mol Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Futog Melenci Šurjan Boka Neuzina [1]
- Ѝmali smo đùveč za rúčak. Bačinci [1]
- Dȃ, đùveč se, ȕvēk se zvȁo... Pa jȃ isé čem lȕka, mȅtēm ȍnda mȇso da se dȉnsta. Subotica [1]
- Kupila sam jedan emajlirani đuveč. Begeč Sviloš Susek Subotica Ravno Selo Đurđevo [1]
- Bíla su i đȕvečādi tàki, znáte, kòje se pѐklo u rérnu. Tȏ nísu bíli za vùrunu. Tȏ je bílo za rérnove. [3] Sviloš [1]
Izvedene reči:
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.