ђувеч

ђувеч

ђувеч (српски, lat. đuveč)[уреди]

Именица[уреди]

ђувеч, м

Значења:

  1. Јело од пиринча, парадајза, паприке, лука, кромпира и меса. [1]
  2. Четвртаста емајлирана или зе мљана тепсија са дршкама. [1]
  3. Исто. Меленци[1]

Примери:

  1. Мѐтућу ђу̀веч за вѐчеру. [2] Јаша Томић Сусек Свилош Черевић Лаћарак Сремска Митровица Стари Сланкамен Пачир Равно Село Мол Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Футог Меленци Шурјан Бока Неузина [1]
  2. Ѝмали смо ђу̀веч за ру́чак. Бачинци [1]
  3. Да̑, ђу̀веч се, у̏ве̄к се зва̏о... Па ја̑ исе́ чем лу̏ка, ме̏те̄м о̏нда ме̑со да се ди̏нста. Суботица [1]
  4. Купила сам један емајлирани ђувеч. Бегеч Свилош Сусек Суботица Равно Село Ђурђево [1]
  5. Би́ла су и ђу̏веча̄ди та̀ки, зна́те, ко̀је се пѐкло у ре́рну. То̑ ни́су би́ли за ву̀руну. То̑ је би́ло за ре́рнове. [3] Свилош [1]


Изведене речи:

  1. ђу̏веча̄д [1]


Синоними:

  1. ђувече [1]
  2. ђувечара [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]