Pređi na sadržaj

štipalica

štipalica

štipalica (srpski, lat. štipalica)

[uredi]

Imenica

[uredi]

štipalica, ž

Imenica

[uredi]

štipalica, ž

Imenica

[uredi]

štipalica, ž

Oblici:

  1. štѝpalica Čurug Gospođinci Žabalj [1] [2]
  2. štipalice [2]
  3. štípalice [2]

Primeri:

  1. Uz oglavinu se upotrebljavaju i žvale kojih ima tri vrste: niklovane, gvozdene („štipalice”) i „tvrde žvale”. [3] [2]


Reference

[uredi]
  1. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  3. Ljiljana Radulovački, Sarački zanat u Sremu. — Rad, 1988—1989, 301—313, str. 309.
  4. Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.

Napomene

[uredi]