Ovo dȉgne, pa óde ùglāvi kȍžu, ùčinjenu iz bȕreta, i[s] sѐpije ѝzvāđenu is čȋna, i ȍnda tȗ sa òvӣm strȗže, gȗli, i ȍnda pȍse ka[d] tȏ ùrādi, ȍnda na kȍsu ( — Bg). [1][2]
↑Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
↑Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
