čȋn

čȋn

čȋn (српски, ћир. чи̑н)[уреди]

Примери:

  1. Ovo dȉgne, pa óde ùglāvi kȍžu, ùčinjenu iz bȕreta, i[s] sèpije ìzvāđenu is čȋna, i ȍnda tȗ sa òvīm strȗže, gȗli, i ȍnda pȍse ka[d] tȏ ùrādi, ȍnda na kȍsu ( — Bg). [1] [2]


Референце[уреди]

  1. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]