Pređi na sadržaj

čȉst

čȉst

čȉst (srpski, lat. čȉst)[uredi]

Prilog[uredi]

čȉst, pril.

Kategorije: odr. vid.


Oblici:

  1. -a, čist, -o [1]

Značenja:

  1. Koji je bez prljavštine, koji nije uprljan ili zagađen; nepomućen, bistar; koji je uredan. [1]
  2. Prva nedelja, sedmica uskršnjeg posta. [1]
  3. Ona koja nema menstruaciju. Crvena Crkva[1]
  4. Izmet dojenčeta. Jasenovo[1]
  5. Isto. [2] Jamena Sviloš Sombor Sivac Drljan Tovariševo[1]
  6. Soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. Subotica[1]
  7. Prva sreda uskršnjeg posta. Vršac[1]
  8. Prozirna smrznuta voda na površini reke. [1]
  9. Ponedeljak posle početka posta. [3] [4] Novi Bečej[1]
  10. Med od iste vrste biljke. [1]
  11. Meko, najfinije pšenično brašno. Subotica[1]
  12. Koji je bez primese, bez dodatka čega drugog, stranog. [1]
  13. Vosak dobijen topljenjem. [1]
  14. Koji je ogoljen, bez omotača, ljuske i sl. [1]
  15. Težina zaklane i očišćene životinje. Vršac[1]
  16. Uredno, bez prljavštine. [1]
  17. Bez ikakve primese, dodatka čega drugog, različitog po nekoj osobini. [1]
  18. Baš, upravo (za pojačavanje onoga što se u rečenici kazuje). [1]
  19. Skoro, gotovo, zamalo. [1]

Primeri:

  1. U Kѝkӣndu — tȁmo je čѝstiji vȁzduh. Kikinda [1]
  2. Vȍlim svȅ da mi je lépo i da mi čȉsto. [5] [6] [7] [8] Veliki Gaj Deronje Gospođinci Kać Novo Miloševo Bašaid Melenci Žitište Zrenjanin Farkaždin Ilandža Izbište Deska [1]
  3. Blȉstra — čȉsta vòda. [9] Mol [1]
  4. Velikom alovu ne smeta ni čista ni mutna voda. On zapaše i to što zapaše, on izvuče. Nego mi kad virgamo, onda bi nam godila čista voda jel kad mrazevi dođu, ondak se voda više bistri i ondak vidimo kad tražimo ribu. [10] Bačko Gradište Đala Elemir [1]
  5. Uskršnji post trajao je nekada sedam nedelja [...] Svaka od tih nedelja ima svoje ime. Prva je Teodorova ili Čista nedelja. [11] [1]
  6. Ima sneženik a ima čisti led koji je od vode i smrznut. [10] Čenta [1]
  7. Pȍsle pȍklade dȍđe na ȏsmi dȃn „čȉsti ponedȇljnik". Jasenovo Vršac [1]
  8. Ako je na bàgremi čȉst mȇd, ȏn je bȅozȅlenkast. [12] Ruma Zmajevo Kovin [1]
  9. Nѝje bílo ko sàde da su se zídale od čȉsti pѐčeni cȉgālja. Lovra [1]
  10. A da si čȉst ko srѐbro. Martonoš [1]
  11. Mȅtem tȏ sȃće, vòde ȕspem, ùgrijem, vȍsak dȏđe gȍre, a tȏ što ne vàlja, tȏ dȍle. E ȍnak nȏž pa strȗžem, ȍnak mȅtem još jedàred da ѝstopim, ȍnak òpet i òstane mi čȉst vȍsak. [12] Iđoš Sombor Verušić Žednik Gardinovci Novo Miloševo Kovin [1]
  12. Kad skȉnēmo òne pòklopce, dȍbije se lȅpši — čȉst vȍsak. Ruma [1]
  13. Rešѐto se mȅte nuz gròmilu i ondak se rȇdi tȏ žȉto: jedàred iz vѐlike plȅve, onak se drȕgi pȗt rȇdi, iz mȃle plȅve, da bȉde čȉsto. [13] Melenci [1]
  14. Kȁko stòji stáblo od kukùruza, mȋ zàljӯštimo ljȕsku i ȍnda otkrjámo kukùruz, i ȍndak je čȉs. [14] Jaša Tomić [1]
  15. Kat su kȕće mȃle, barem dr̀ži čȉsto. Boka [1]
  16. A jȃ nísam mògo da dȃm kad stòji na blàgdašnji prȕsluk: kad ѝdem ù crkvu jel dȁlje — u gòzbenicu, nà pӯt — obúčem se čȉsto. [15] Novo Miloševo [1]
  17. Mládež, mȋ mȕški smo ѝšli ù gaće, mȋ mòmci. A dѐvōjke — òne su ѝšle u pàrgārske sȕknje (širòke, onàko čȉsto bélo, dóle mȁlo šlȉngovāno). [16] Itebej Jasenovo [1]
  18. Ja se onda čisto tȑže. [17] Batajnica [1]
  19. Čisto bi pojela još jedno parče. Kać [1]
  20. Pokušao je da konkuriše u vršačkim papudžijama, ali bez uspeha „zbog zla rada i vašarskog posla, jer kad mu uzmeš papuču u ruke, sva se čisto providi. Vršac Novo Miloševo [1]


Izvedene reči:

  1. čȉsto [1]


Izrazi:

  1. ˜ ko suza Senpeter [1]
  2. ˜ ko sunce Jasenovo [1]
  3. ˜ račun, duga ljubav ("jasno određeni materijalni odnosi omogućuju trajno prijateljstvo"). Sombor [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 283.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 321.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 130, 293, 363.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136.
  8. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 52, 53, 57.
  9. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 158.
  10. ↑ 10,0 10,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  11. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 99.
  12. ↑ 12,0 12,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  13. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141.
  14. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164.
  15. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125.
  16. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 160.
  17. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 351.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=чи̏ст&oldid=491964”