fino
fino
fino (srpski, lat. fino)[uredi]
Prilog[uredi]
fino, pril.
Značenja:
- Lepo, dobro. [1]
Primeri:
- Òno je fȋno bílo, ѝdēš nà slavu pa kȗpiš nȅku àljinu il cѝpelu. Tovariševo [1]
- Sàmo ȍgrizinu nàgӯramo u fùrunu, pa kad sȅdneš nùs krevet, krevétac bȉo, pa zápećak, bílo je fȋno ȍndak. Novi Sad [1]
- Povȇže mášne, nakȉti fȋno. [2] [3] Izbište Gospođinci Novi Bečej Itebej Jaša Tomić Boka Tomaševac Orlovat Vršac [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 349.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 147.