Pređi na sadržaj

utim

utim

utim (srpski, lat. utim)

[uredi]

Prilog

[uredi]

Prilog

[uredi]

utim, pril.

Oblici:

  1. ùtӣm, ùtim [1]

Značenja:

  1. U taj mah, u istom trenutku, tada. [1]

Primeri:

  1. Ùtӣm me vȋkne. [2] [3] Farkaždin Čip [1]
  2. Ùtӣm je vȅče, i idémo kȕći nȁtrag — u brigádu. Šablon:Knj-NS001/117 Mokrin [1]
  3. Ùtӣm ùdario rȁt. [2] Srpska Crnja [1]
  4. Ùtim je i dȅda stȉgo. [2] Bašaid [1]
  5. Ùtim ću ѝ ja stȉći. [2] Srpski Krstur [1]
  6. Ùtim rúčak gòtov. [1]
  7. Ùtim dȏđe vȅče, sprȅmam vѐčeru. [2] Šablon:Knj-NS001/157Zrenjanin Novi Bečej [1]


Sinonimi:

  1. uto [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 271.
  3. ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 140.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=утим&oldid=619988”