trlica

trlica

trlica (srpski, lat. trlica)

trlica, ž

Primeri:

Trlica je naprava od drveta pomoću koje se lomi rukovet kudelje. Ima jednu oštricu gore i dole za nju odgovarajuće ležište. Berkasovo ^[1]
Tȍ je bѝla jѐdna sprȁva, tȍ se zòve tȑlica. Laćarak ^[1]
Tȑlica je tàko o[d] dȑveta, ȉma nogáre, góre dȁska, i se mȅte kùdelja jel lȃn i ȍnak se lȗpa dòbro, mȏra jȃko, i kad poòtpada svȅ òno ȍkolo, ȍnak òstane vlákno. Jaša Tomić Itebej Izbište Ivanda ^[1]
Donesi trljicu da lupamo kudelju. ^[2] ^[3] Čenej Pivnice Lovra ^[1]

Sinonimi:

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 108.
↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).