téča
téča
téča (srpski, lat. téča)[uredi]
Imenica[uredi]
téča, m
Pridev[uredi]
Kategorije: hip. neakc.hip. neakc.
Oblici:
Primeri:
- Dok ѝmām tȅtku, ȕvek ću i téču ѝmati. Laćarak [1]
- Máli je bȉo, bȍže, štȁ je znȁo da kȃže, al je plȁšio svȕ dȅcu u sòkāk s njѐgovim téčom i nȉko níje smȅo da ga dȋra. [2] Boka Sremska Mitrovica Sremska Kamenica Dobrinci Beška Pačir Mol Turija Čurug Gospođinci Novi Sad Begeč Đala Jaša Tomić Šurjan Neuzina Vršac Izbište Jasenovo [1]
- Ȍnda ѝde rȇdom — tȅtki, téči dàruje. Žabalj [1]
- Bȉo teča Ȉvica. Pavliš [1]
Izvedene reči:
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.