svirac
svirac
svirac (srpski, lat. svirac)[uredi]
Imenica[uredi]
svirac, m
Oblici:
Značenja:
- Onaj koji svira neki, obično narodni, instrument. [1]
Primeri:
- Svȅ sam nȏvce dȁo i svȅ svírce u sѐlo i ȍkolo sam dòvo da se znȃ i da se pȃnti. Boka [1]
- Ȍnda se skȕpe mòmci, čѐtir-pȇt njȋ, pa pògode bȃndu svȋraca. Martonoš [1]
- Tȍ se svȅ ѝskupi, dàrӣva se i ȍndak svírci nàprēd. Šimanovci [1]
- Svírci su bíli iz Rȕme. Dobrinci [1]
- Kȍ ȉma nȏvce, koji je bógat, tȁj vȍdi svírca. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Jasenovo Bačinci Laćarak Subotica Sombor Tovariševo Begeč Novi Sad Gospođinci Kać Kovilj Vilovo Novi Kneževac Novo Miloševo Novi Bečej Bašaid Srpska Crnja Kumane Itebej Jaša Tomić Neuzina Šurjan Tomaševac Ilandža Farkaždin Izbište Banatska Palanka Pavliš Crvena Crkva Ivanda Čenej [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 100, 104.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 13, 17, 19, 66, 246, 510.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 7.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 142.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 134, 138.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2007, 149 str.