svirac

svirac

svirac (српски, ћир. свирац)[уреди]

Именица[уреди]

svirac, м

Облици:

  1. -rca [1]

Значења:

  1. Onaj koji svira neki, obično narodni, instrument. [1]

Примери:

  1. Svȅ sam nȏvce dȁo i svȅ svírce u sèlo i ȍkolo sam dòvo da se znȃ i da se pȃnti. Бока [1]
  2. Ȍnda se skȕpe mòmci, čètir-pȇt njȋ, pa pògode bȃndu svȋraca. Мартонош [1]
  3. Tȍ se svȅ ìskupi, dàrīva se i ȍndak svírci nàprēd. Шимановци [1]
  4. Svírci su bíli iz Rȕme. Добринци [1]
  5. Kȍ ȉma nȏvce, koji je bógat, tȁj vȍdi svírca. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Јасеново Бачинци Лаћарак Суботица Сомбор Товаришево Бегеч Нови Сад Госпођинци Каћ Ковиљ Вилово Нови Кнежевац Ново Милошево Нови Бечеј Башаид Српска Црња Кумане Итебеј Јаша Томић Неузина Шурјан Томашевац Иланџа Фаркаждин Избиште Банатска Паланка Павлиш Црвена Црква Иванда Ченеј [1]


Синоними:

  1. muzičar, muzikant, svirač [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 104.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 13, 17, 19, 66, 246, 510.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
  5. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 142.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134, 138.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. Соња Бајандићева Јовановић, Терај кера, лутко моја бела (Војвођански речник за Панонце-почетнике). Нови Сад (Дневник), 2007, 149 стр.

Напомене[уреди]