sas

sas

sas (srpski, lat. sas)[uredi]

Predlog[uredi]

sas, pred.

Značenja:

  1. Označava poticanje, odvajanje. [1]
  2. Označava mesto u kome se nešto vrši. [1]
  3. Označava društvo, zajednicu u vršenju kakve radnje, odnosno u doživljavanju kakvog stanja. [1]
  4. Označava sredstvo pomoću kojeg se vrši, ostvaruje radnja. [1]
  5. Označava predmet koji glavni pojam ima uza se. [1]
  6. Označava objekat radnje označene upravnom rečju. [1]

Primeri:

  1. Dȏđe sas rádnje. Vračev Gaj [1]
  2. S lȇvom rúkom sas lótre se òmaknem. Martonoš [1]
  3. Onak se vrȃtu nȁtrāg sas grȏblja kȕći. [2] Bašaid [1]
  4. Pȃv je sas kȕće. Vršac [1]
  5. Nȃs vȉdu saz brȇga. Kruščica [1]
  6. Nísam dȍbio nȁočāre, nego su me nȕdili da mi skȋdadu sas òčӣju òpanicu. [2] Novi Bečej [1]
  7. Idi saš njome kući. [1]
  8. Još jȁ kao déte sam ѝšla pѐške sas bȁbāma nà tu vòdicu. Bačko Petrovo Selo [1]
  9. Saš njime sam se dogovorila da dođe kući. [3] [4] [5] Čenej Berkasovo Neštin Čerević Ledinci Čortanovci Vračev Gaj Batanja [1]
  10. Buklѝjāš skȕpi svȁtove svȅ ko[d] dѐvojačke kȕće, ȍnda kad bȕde jѐdan sȃt jel dvȃ, ȍnda krȇnu svȉ saz dѐvōjkom. [2] Novo Miloševo [1]
  11. Rastȅro se sas ženȏm. Vršac [1]
  12. A drugȃr je tȁj saz deda Mȋletom bȉo. Pavliš [1]
  13. Al ȕvek mi bílo krȋvo zȁšto ȏn ni bȉo ù novina, zȁšto se ȏn níje nàsliko nȉkad sò ti svínjama. Deronje [1]
  14. Oženio se sos bolesnu. Melenci [1]
  15. Nȉkad nȇ da zabòravim tȏ vréme; dȏđedu pò nās sas kȏčijama, ljȗbu nas ȕ ruku i vȍdu nas u špàcӣr, na màjālos, svȕgdi. Boka [1]
  16. Traži đavola sas svećom. [6] [5] Senpeter Berkasovo Neštin Čerević Ledinci Čortanovci Šurjan Lovra [1]
  17. Šta ćeš sas tim gvožđetom, hodma da ga ostaviš di je bilo! Jasenovo [1]
  18. Na krȁj se uvȇže cvȇće sas crvȅnom strékom. Izbište [1]
  19. Idȅ, polȃže mȃrvu so tȉm dȑvetom. Izbište [1]
  20. Pobȅgne saz dukȁtima. Kruščica [1]
  21. Mògu da kȃžem da sam pȑvi u sѐlu sas duvánom. Đala [1]


Izrazi:

  1. Brániti se ˜ rukȁma i s nogȁma ("braniti se svom snagom"). Vršac [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 129. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 49.
  4. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  5. ↑ 5,0 5,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 361.
  6. ↑ Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=сас&oldid=418401”