сас

сас

сас (српски, lat. sas)[уреди]

Предлог[уреди]

сас, пред.

Значења:

  1. Означава потицање, одвајање. [1]
  2. Означава место у коме се нешто врши. [1]
  3. Означава друштво, заједницу у вршењу какве радње, односно у доживљавању каквог стања. [1]
  4. Означава средство помоћу којег се врши, остварује радња. [1]
  5. Означава предмет који главни појам има уза се. [1]
  6. Означава објекат радње означене управном речју. [1]

Примери:

  1. До̑ђе сас ра́дње. Врачев Гај [1]
  2. С ле̑вом ру́ком сас ло́тре се о̀макнем. Мартонош [1]
  3. Онак се вра̑ту на̏тра̄г сас гро̑бља ку̏ћи. [2] Башаид [1]
  4. Па̑в је сас ку̏ће. Вршац [1]
  5. На̑с ви̏ду саз бре̑га. Крушчица [1]
  6. Ни́сам до̏био на̏оча̄ре, него су ме ну̏дили да ми ски̑даду сас о̀чӣју о̀паницу. [2] Нови Бечеј [1]
  7. Иди саш њоме кући. [1]
  8. Још ја̏ као де́те сам ѝшла пѐшке сас ба̏ба̄ма на̀ ту во̀дицу. Бачко Петрово Село [1]
  9. Саш њиме сам се договорила да дође кући. [3] [4] [5] Ченеј Беркасово Нештин Черевић Лединци Чортановци Врачев Гај Батања [1]
  10. Буклѝја̄ш ску̏пи сва̏тове све̏ ко[д] дѐвојачке ку̏ће, о̏нда кад бу̏де јѐдан са̑т јел два̑, о̏нда кре̑ну сви̏ саз дѐво̄јком. [2] Ново Милошево [1]
  11. Расте̏ро се сас жено̑м. Вршац [1]
  12. А друга̑р је та̏ј саз деда Ми̑летом би̏о. Павлиш [1]
  13. Ал у̏век ми би́ло кри̑во за̏што о̑н ни би̏о у̀ новина, за̏што се о̑н ни́је на̀слико ни̏кад со̀ ти сви́њама. Дероње [1]
  14. Оженио се сос болесну. Меленци [1]
  15. Ни̏кад не̑ да забо̀равим то̑ вре́ме; до̑ђеду по̀ на̄с сас ко̑чијама, љу̑бу нас у̏ руку и во̏ду нас у шпа̀цӣр, на ма̀ја̄лос, сву̏гди. Бока [1]
  16. Тражи ђавола сас свећом. [6] [5] Сенпетер Беркасово Нештин Черевић Лединци Чортановци Шурјан Ловра [1]
  17. Шта ћеш сас тим гвожђетом, ходма да га оставиш ди је било! Јасеново [1]
  18. На кра̏ј се уве̑же цве̑ће сас црве̏ном стре́ком. Избиште [1]
  19. Иде̏, пола̑же ма̑рву со ти̏м др̏ветом. Избиште [1]
  20. Побе̏гне саз дука̏тима. Крушчица [1]
  21. Мо̀гу да ка̑жем да сам пр̏ви у сѐлу сас дува́ном. Ђала [1]


Изрази:

  1. Бра́нити се ˜ рука̏ма и с нога̏ма ("бранити се свом снагом"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 49.
  4. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ 5,0 5,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 361.
  6. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=сас&oldid=418401”