sarač

sarač

sarač (srpski, lat. sarač)[uredi]

Imenica[uredi]

sarač, m

Oblici:

  1. -áča [1]
  2. sàrāč [1]

Značenja:

  1. Zanatlija koji pravi sedla i drugu konjsku opremu. [2] [3] Sombor Kikinda[1]

Primeri:

  1. Svѐtozar sȉme tȋm, ȏn je sàrāč. [4] Itebej [1]
  2. Mi se pòkidali kajási, se izlízali, a i odȃvno su, pa sam porúčio kod saráča nȍve. [5] [6] [7] Neuzina Sremska Mitrovica Subotica Turija Čurug Deronje Ravno Selo Gospođinci Žabalj Novi Kneževac Novo Miloševo Jaša Tomić Šurjan Boka Ivanda [1]
  3. Ȍdnō je ámove kod saráča da mu i[h] òpravi. Laćarak [1]
  4. Sàrāč se bȁvio sa zȁpregom za kònje — šȉo je ámove, rȃzne tàšne. Bačinci [1]


Izvedene reči:

  1. saráčov [1]


Sinonimi:

  1. remenar [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 88.
  3. ↑ Ljiljana Radulovački, Sarački zanat u Sremu. — Rad, 1988—1989, 301—313, str. 301.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 244.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 98.
  6. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  7. ↑ Zbirka reči Milutina Ž. Pavlova.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=сарач&oldid=231386”