сарач

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

сарач

сарач (српски, lat. sarač)[уреди]

Именица[уреди]

сарач, м

Облици:

  1. -а́ча [1]
  2. са̀ра̄ч [1]

Значења:

  1. Занатлија који прави седла и другу коњску опрему. [2] [3] Сомбор Кикинда[1]

Примери:

  1. Свѐтозар си̏ме ти̑м, о̑н је са̀ра̄ч. [4] Итебеј [1]
  2. Ми се по̀кидали каја́си, се изли́зали, а и ода̑вно су, па сам пору́чио код сара́ча но̏ве. [5] [6] [7] Неузина Сремска Митровица Суботица Турија Чуруг Дероње Равно Село Госпођинци Жабаљ Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Иванда [1]
  3. О̏дно̄ је а́мове код сара́ча да му и[х] о̀прави. Лаћарак [1]
  4. Са̀ра̄ч се ба̏вио са за̏прегом за ко̀ње — ши̏о је а́мове, ра̑зне та̀шне. Бачинци [1]


Изведене речи:

  1. сара́чов [1]


Синоними:

  1. ременар [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 88.
  3. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 301.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 244.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 98.
  6. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.

Напомене[уреди]