Pređi na sadržaj

riđuša

riđuša

riđuša (srpski, lat. riđuša)

Imenica

riđuša, ž

Pridev

Pridev

riđuša -a, -o, prid.

Oblici:

  1. riđȕša Vršac, rѝđuša [1]
  2. -a, -o [1]

Primeri:

  1. Òna je bíla rѝđuša, a grȉva béla. [2] [3] [4] Kumane Bukovac Mali Radinci Turija Novo Miloševo Deska Ivanda [1]
  2. Pa nísam mȍgo da se nàgledām; ȅ, tȏ je òna; ȍmā su mi pȁle rѝđuše òne. Subotica [1]
  3. Níste vȋ n[a] ònu rѝđušu grѝvatu jȁšili. [5] Itebej [1]


Izvedene reči:

  1. riđȕšin [1]


Sinonimi:

  1. riđa [1]


Reference

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 132.
  3. Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
  4. Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 338.

Napomene