rȁlo

rȁlo

rȁlo (srpski, lat. rȁlo)

rȁlo, s

Primeri:

Tȏ je rȁlo. Dvȇ féle ȉma. Tȏ su kàdgod mòji dȅdovi na vòlovi kad su ȍrāli. Tȏ je [...] svȅ ko plȕg òbičan, samo dàska, al níje zavijѐna ko gvozdenjáci neg sàmo rávno — i tȃj rȃvnik što je tȁmo bȉo nàtaknӯt. ^[1] ^[2] Titel Gospođinci Begeč Novi Bečej ^[3]

Sinonimi:

↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 16, 129.
↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
↑ ^3,0 ^3,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.