prȍst

prȍst

prȍst (srpski, lat. prȍst)[uredi]

Prilog[uredi]

prȍst, pril.

Kategorije: odr. vid.pej.


Oblici:

  1. prosti, -a, prost, -o [1]

Značenja:

  1. Običan, svakidašnji. Novi Sad Novo Miloševo Melenci[1]
  2. Levča koja drvenim delom naleže na okovanu osovinu točka. [2][1]
  3. Velika peć, zidana od čerpića ili valjaka blata i slame, ređe od kaljeva, sa zaobljenim vrhom, koja se nalazi u jednoj prostoriji, a loži se iz druge ili spolja. Turija Ravno Selo Novi Sad[1]
  4. Isto. [1]
  5. Starinski krevet koji se sastoji od dugačkih dasaka, postavljenih na nogare. Turija Ravno Selo[1]
  6. Isto. [1]
  7. Isto. [3] Čurug Gospođinci Žabalj[1]
  8. Starinski krevet koji se sastoji od dugačkih dasaka, postavljenih na nogare. [1]
  9. Isto. Turija Ravno Selo[1]
  10. Koji je bezazlen, skroman, prostodušan. Novo Miloševo[1]
  11. Koji je grub, neotesan, neučtiv, nevaspitan. Novo Miloševo Melenci[1]
  12. Koji je priglup, budalast. [1]
  13. Koji je nenormalan, lud. [1]

Primeri:

  1. Pròstu pȇć i na pȅćki šȋca i na šȋci máčak da ne ozébe. [4] [3] Srbobran Mol Bačko Gradište Despotovo Čurug Gospođinci Žabalj Kać Novi Sad Gardinovci [1]
  2. Bíla je pȁorska pȇć, pròsta i tȗ su bíle òtprӣlike jѐdno dvȃ mѐtera dȕgačke dȁske, pròste. [4] [5] Bačko Gradište Vrdnik Stari Slankamen Žabalj Čurug Gospođinci Kovilj [1]
  3. Sarači su u ranijem vremenu sami štavili konjske i goveđe kože i zatim od njih pravili konjsku opremu za vuču. Ova oprema bila je jednostavna i to su zvali prosti amovi. [6] Nadalj [1]
  4. Pròsti krȅvet: deo nameštaja na kome se spava; prosti krevet se sastojao od jednog drvenog okvira na koji su bile naslagane daske, a po njima su bili rašireni pokrovci. [7] Futog [1]
  5. Pròsti krȅvet i dvȃ kùpōvna kreveta, àstal i stòlice ili klȗpe. [4] Đurđevo Bukovac Čortanovci Bečmen Srbobran Kać Novi Sad Begeč Kovilj [1]
  6. Kad òćedu da ga ùštroӣdu... pȁorski prȍsto. Đala [1]
  7. A reč prost znači samo prostaka, tuponju. [8] Krašovo Novo Miloševo [1]


Izvedene reči:

  1. prȍsto [1]


Izrazi:

  1. prostoti bilo ("bez ikakve zamerke, oprošteno ti je"; "Ako bi đuvegijin otac odgovorio da nema"). [1]
  2. trčati koprȍs Izbište [1]
  3. mleti naprosto ("mleti celo zrno pšenice bez odvajanja mekinja"; "Prilikom mešenja hleba i drugog peciva upotrebljavalo se žito koje se mlelo u vodenicama, vetrenjačama"). Čenta [1]
  4. Prȍs ko vȏ Jasenovo [1]
  5. pros ko pleva [1]
  6. Bem te u glavu tuprostu ("psovka"). Jasenovo [1]
  7. smejati se ko ˜ na brašno ("smejati se bez razloga"). [1]
  8. prosko dupe Jasenovo [1]
  9. ˜ i dobar su braća ("isto se piše i dobroj i lošoj osobi"). [1]
  10. prosko noć Jasenovo [1]
  11. prostako ćurka Jasenovo [1]
  12. prostko noć [1]
  13. pros ko pasulj [1]
  14. prȍsto ko pasȗlj Vršac [1]
  15. prȍs ko zémlja Vršac [1]

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 42.
  3. ↑ 3,0 3,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  5. ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92, str. 81.
  6. ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 54.
  7. ↑ Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2003, 113 str.
  8. ↑ Jovan Živojnović, Kroz južni Banat (putničke beleške i razmišljanja). — LMS, 255, 1909, 37—64, str. 57.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=про̏ст&oldid=654471”