Pređi na sadržaj

potúći

potúći

potúći (srpski, lat. potúći)

[uredi]

Glagol

[uredi]

potúći, {{{vid}}} neprel.

Oblici:

  1. -úče, potući potući [1]

Značenja:

  1. Uništiti usev, rod (o nevremenu). [1]
  2. Početi borbu. [1]

Primeri:

  1. Svȋra [matica] kòja je ȉzabrāta, zȗ-zȗ, drȕge [matice] potúku. Srpski Krstur [1]
  2. Òve drȕge pčȅle potúku mȁtice, sàmo jȅdna njȉma òstane kòju òne zàberu. [2] Melenci [1]
  3. Nȅ znam kòje je gȍdine pòtӯkao lȇd pa se vȉdla Sѐlēnča. Deronje [1]
  4. Pa je bílo tȗ i da se potúku. Kula [1]
  5. Ȁjd u kafànu na alvàluk. Bȉde tȕ alvàluka, pa se izòpӣjadu, pa se i potúčedu. [3] [4] Tomaševac Čerević Pećinci Silbaš Novi Kneževac Iđoš Novo Miloševo Međa [1]
  6. Mȅne je žȁo kad se déca potúču na ȕlicu. [5] Pavliš Žitište [1]


Sinonimi:

  1. poubijati [1]
  2. iskrviti [1]


Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 145.
  3. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  4. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 189.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 271.

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=поту́ћи&oldid=209700”