oraj
Appearance
oraj
Jezici (3)
Imenica
oraj, m
Kategorije: bot.
Oblici:
Značenja:
- Vrsta voćke Juglans regia , plod te voćke. [2] Čerević Sakule[1]
- Bombone od uprženog šećera i oraha. Subotica[1]
Primeri:
- Ȍraja je nam dála da lȗpamo, da s mȅdom jȅdemo. Novi Sad [1]
- Vala nȇćeš prȁviti tȏrtu od òti prȅlavi ȍraja, tȏ nȉko nȇće ni da kȏšta, a nȅ da jȇ. Jaša Tomić [1]
- Ȅ, ȍndak kad sam se ȕdāla, ȍnda su mòji svȁkog Bòžića, tȏ se znȁlo, kòlāč i kȍmād, i tȏ donѐsu, i òraj. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Aradac Bačinci Erdevik Sremska Kamenica Velika Remeta Obrež Stari Slankamen Gospođinci Mokrin Bašaid Itebej Međa Melenci Elemir Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Orlovat Farkaždin Ilandža Čenta Ivanda [1]
- A nȉšta nísmo mѐćali, ni òraje, nȉšta, nȉšta, sàmo s mȅdom. Beška [1]
- Tàko su se skúpljali, ȕveče, pa su se kȃrtali na òraje, na kukùruze. [1]
- Kad se tȍ svȅ prevečȅra, ȍnda déca čȅkaju da dȅda báca orȁje. Vršac [1]
- I kad u pȍlak véčere, ȍndak domàćin bàca óraje. Tomaševac [1]
- Posle večȅre kȕvamo kompóta, mȅda, orȁje, orȁse sprȅmimo, lȕpamo orȁse, jémo. Izbište [1]
- Mȉ kȃžemo kao dȑvo òra, òvo je òra. [7] Bukovac [1]
- Lȋ ćše ko u òra. Martonoš [1]
- Stȃri kisѐljāk, tȏ je drȕgo, drùkčije lȋšće, ko u òra. [1]
- Od ljúdi i od žéna dȍbi je mo ȏra i dȍbi je mo nȍvāca. Bačinci [1]
- I ȏn vȉdi, a tȃj ù bāšću, ȕ lād pod òra ùči dȅcu. [9] [10] [11] [7] Đala Čortanovci Kovilj Novi Kneževac Mokrin Padej Novo Miloševo Melenci Žitište Šurjan Zrenjanin Aradac Boka Tomaševac Farkaždin Sefkerin Deska [1]
- Júče smo mlátili óra, komšȉja mi trȇso. Vršac [1]
- Ȍn u svȁki bùdžāk bȃci po jѐdān òras. [1]
- Bȉće ȍrāsa za koláče. Laćarak [1]
- Idi omlati oras. [7] Begeč Sremska Mitrovica Vrdnik [1]
- Òras što ȉma. Martonoš [1]
- Tȍ je jȃko fȋni, onako krȕpan, lȇp òro. Đala [1]
- Òro ȉma ljȕsku. [1]
- Òro je jѐdan. [12] [10] Bašaid Padej Melenci Tomaševac Orlovat Farkaždin Baranda [1]
Izrazi:
Reference
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 343.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 99, 113, 114, 115, 343.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 19, 35.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 53, 163.
- ↑ Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 190.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Dejan Miloradov, Dendronimi Fruške gore (rukopis).
- ↑ Zbirka reči Milutina Ž. Pavlova.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 338, 339.
- ↑ 10,0 10,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 35.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 56.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 169, 339.