орај

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

орај

орај (српски, lat. oraj)[уреди]

Именица[уреди]

орај, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. о̀рај, о́рај [1]

Значења:

  1. Врста воћке Juglans regia , плод те воћке. [2] Черевић Сакуле[1]
  2. Бомбоне од упрженог шећера и ораха. Суботица[1]

Примери:

  1. О̏раја је нам да́ла да лу̑памо, да с ме̏дом је̏демо. Нови Сад [1]
  2. Вала не̑ћеш пра̏вити то̑рту од о̀ти пре̏лави о̏раја, то̑ ни̏ко не̑ће ни да ко̑шта, а не̏ да је̑. Јаша Томић [1]
  3. Е̏, о̏ндак кад сам се у̏да̄ла, о̏нда су мо̀ји сва̏ког Бо̀жића, то̑ се зна̏ло, ко̀ла̄ч и ко̏ма̄д, и то̑ донѐсу, и о̀рај. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Арадац Бачинци Ердевик Сремска Каменица Велика Ремета Обреж Стари Сланкамен Госпођинци Мокрин Башаид Итебеј Међа Меленци Елемир Шурјан Бока Неузина Томашевац Орловат Фаркаждин Иланџа Чента Иванда [1]
  4. А ни̏шта ни́смо мѐћали, ни о̀раје, ни̏шта, ни̏шта, са̀мо с ме̏дом. Бешка [1]
  5. Та̀ко су се ску́пљали, у̏вече, па су се ка̑ртали на о̀раје, на куку̀рузе. [1]
  6. Кад се то̏ све̏ превече̏ра, о̏нда де́ца че̏кају да де̏да ба́ца ора̏је. Вршац [1]
  7. И кад у по̏лак ве́чере, о̏ндак дома̀ћин ба̀ца о́раје. Томашевац [1]
  8. После вече̏ре ку̏вамо компо́та, ме̏да, ора̏је, ора̏се спре̏мимо, лу̏памо ора̏се, је́мо. Избиште [1]
  9. Ми̏ ка̑жемо као др̏во о̀ра, о̀во је о̀ра. [7] Буковац [1]
  10. Ли̑ ћше ко у о̀ра. Мартонош [1]
  11. Ста̑ри кисѐља̄к, то̑ је дру̏го, дру̀кчије ли̑шће, ко у о̀ра. [1]
  12. Од љу́ди и од же́на до̏би је мо о̑ра и до̏би је мо но̏ва̄ца. Бачинци [1]
  13. И о̑н ви̏ди, а та̑ј у̀ ба̄шћу, у̏ ла̄д под о̀ра у̀чи де̏цу. [9] [10] [11] [7] Ђала Чортановци Ковиљ Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Меленци Житиште Шурјан Зрењанин Арадац Бока Томашевац Фаркаждин Сефкерин Деска [1]
  14. Ју́че смо мла́тили о́ра, комши̏ја ми тре̑со. Вршац [1]
  15. О̏н у сва̏ки бу̀џа̄к ба̑ци по јѐда̄н о̀рас. [1]
  16. Би̏ће о̏ра̄са за кола́че. Лаћарак [1]
  17. Иди омлати орас. [7] Бегеч Сремска Митровица Врдник [1]
  18. О̀рас што и̏ма. Мартонош [1]
  19. То̏ је ја̑ко фи̑ни, онако кру̏пан, ле̑п о̀ро. Ђала [1]
  20. О̀ро и̏ма љу̏ску. [1]
  21. О̀ро је јѐдан. [12] [10] Башаид Падеј Меленци Томашевац Орловат Фаркаждин Баранда [1]


Синоними:

  1. оре [1]



Изрази:

  1. Да̑ј бо̏же да бу̏де пу̏н то̏р о̀вајо̏р ("нека буде срећа и благостање"). Лаћарак [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 343.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 113, 114, 115, 343.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19, 35.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 53, 163.
  6. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 190.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  8. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338, 339.
  10. 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 35.
  11. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 169, 339.

Напомене[уреди]