odbegavati
Appearance
odbegavati
odbegavati (srpski, lat. odbegavati)
[uredi]Glagol
[uredi]Oblici:
Značenja:
- Udavati se ili ženiti mimo volje roditelja (bežeći kod budućeg supružnika). [1]
- Pobeći (momku) radi udaje, udati se mimo volje roditelja, sredine i sl. [1]
- Na pu sti ti bračnog dru ga ili po ro dičnu za jed ni cu, po beći (od muža, po ro di ce). [1]
- Pobeći, udaljiti se, skloniti se (od nečega). [1]
Primeri:
- Bez saglasnosti i bez znanja roditelja kći „odbegava” ili „uskače” za voljenog momka. [2] [1]
- Sam odbegávala svȁđu kad sam mògla, jȃ nѐ volem da se svȁđam, volȋjem mȋr, al kad je ȏn bȉo tàki čòvek. Neuzina [1]
- Biva češći slučaj da „uskoči” ili „odbegne” devojka za momka... kako bi se izbegli troškovi oko predsvadbenih običaja ( — L; Sl To Oc BP) [SLEI]. [2] [1]
- Ljȕbica òdbegla. Novi Sad [1]
- Òbavim pȑsten i svȅ, i kad je s pȓvi pȗt navéstila, òna òdbegla za drȕgog. Beška [1]
- Òdbegla dѐvōjka. Šimanovci [1]
- Odbegla je za svog momka, venčaće se kasnije. [3] Begeč Mol Turija Kać Novi Sad Novo Miloševo Itebej [1]
- I nȅko je šȕšno da će Ȅvica da òdbegne [od svatova]. Novi Sad [1]
- Jȃ néću ni òdbeći od mȏga pòsla. [4] Itebej [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- Bȍlje je sačúvati rešѐto búva neg dѐvōjku kòja ȍće daòdbegne ("uzaludno je odgovarati devojku od namere da se uda"). Novi Sad [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 139.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 167.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 353.