ȍma

ȍma

ȍma (srpski, lat. ȍma)[uredi]

Prilog[uredi]

ȍma, pril.

Značenja:

  1. Ovog časa, istog trenutka, smesta; vrlo brzo, uskoro. [1]
  2. Neposredno uz nekoga, nešto, sasvim blizu. [1]

Primeri:

  1. Ako vȉdiš, kȃže, ȍblak da ѝde bȅo, onda ȍma bȅšte kȕći. Deronje [1]
  2. Kad déte nȇće da slȕša, ȍma ga ùčitelj pòstavi da kléči. [2] Bašaid [1]
  3. Pòkōjna mȁti kad nȃs kȗpa, a ȍn [deda] ȍma dȏđe kot kóta, kóta ònā bíla cȉganska. Laćarak [1]
  4. Čim ga izvizitíro, ȍma je kázo da mȏra u špѝtālj, a mѐne je pȍsle kázo da je téško kod njѐga da će òstati. I ȕmro je za dvȇ nѐdelje. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Jaša Tomić Bačinci Vizić Sremska Kamenica Beška Šimanovci Subotica Martonoš Bačko Petrovo Selo Bečej Gospođinci Čenej Kać Novi Sad Begeč Đala Srpski Krstur Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Novi Bečej Itebej Međa Kumane Melenci Žitište Elemir Šurjan Aradac Boka Neuzina Tomaševac Orlovat Perlez Farkaždin Ilandža Čenta Vršac Pavliš Izbište Crepaja Sefkerin Jasenovo Kruščica Kaluđerovo Kusić Borča Čip Lovra Batanja Deska Čenej [1]
  5. Jȃ sam òtišo ȍma tȁmo. Vojka [1]
  6. Ȍm pònudu. [11] Itebej [1]
  7. A ȏn pȍčne ȍdma da se trése. Kula [1]
  8. I ȍdma mi je kázala májka — od pȇrja će mi nàpraviti hàljine kad bȕdem za ȕdaju, da ȉmam zdrȁvo lépe štàfӣr hàljine mòje. [12] [13] [14] Pomaz Martonoš Tovariševo Đala Srpska Crnja Bašaid Melenci Aradac Neuzina Veliki Gaj Ilandža Vršac Izbište Sefkerin Batanja [1]
  9. Mȉ smo mu rékli da bi trȅbo da se žȅni, al nȅ baš ȍdma. [1]
  10. Kat stȉgne kȕći, ȍdma pȕstu kónje. Pavliš [1]
  11. Tȏ je bílo ȍdma kȁko su dòšli Némci. [15] Kumane [1]
  12. Ȍdedu òni ȍdma. Vizić [1]
  13. Odman da mi kažeš šta ste to radili. Jasenovo [1]
  14. U bȇgeš [sam svirao], sàmo ȍmak ga nísam ѝmo jer sam ѝmo dvòvratu gitáru. [4] Vilovo Sefkerin [1]
  15. Ja ću oman da ti vrnem, samo da prosejem brašno. [1]
  16. Ȍman unútra da ȗđe. [4] Itebej [1]
  17. Ȍman da si dòšo, jebo ako te jȍš jedàred vȋknem, bȍlje da ne ùlaziš ù kuću; ću jȃ óde da dȅrem gȑlo za makar štȁ. [1]
  18. Ȉma nȅka ȍman i pobȅgne, ȍma se udȁ. [16] [17] Jasenovo Međa Šurjan Boka Neuzina Ilandža Vršac Sefkerin Dinjaš Ivanda [1]
  19. Ako nam je zdrȁvo dȕgačko, mȋ pȍla dȗži, i ȍman — tȏ nam je nȃjprva rádnja — mȏra da se poséče tulùzina, za pȗt. [18] Jaša Tomić [1]
  20. Ȍman s ùmila. [19] Orlovat [1]
  21. Ȍmo ću dóći. [20] [4] [21] Kikinda Martonoš Sombor Mol Sivac Stapar Turija Čurug Deronje Gospođinci Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Novo Miloševo Novi Bečej Melenci Deska [1]
  22. Hodman mi vrati jer će da treba i mene. Jasenovo [1]
  23. Hodman obuci nešto da ne ozebeš. [9] Čenej [1]
  24. Tȃj kòi prekàzӣva kràvāj, kȁko kòji kràvāj prѐkāže, hȍma mȅte ga tȁmo pred kȗma, pa pȍsle tȏ jédu svȁtovi. [22] [16] [4] Itebej Kikinda Srpska Crnja Jaša Tomić Boka Neuzina Farkaždin [1]
  25. Hȍman ću jȃ da ga zȏvnem, a vȋ málko sȅte i prѐčekajte, sa[d] će ȏn, tȗ je, u komšѝluk. [1]
  26. Nȅkoliko dána lѐži da se òsӯši stáblo, zašto lȋšće se bȑzo osȗši, ali stáblo mȁlo spòrӣje se sȗši, zòto mȏra vȉše dána da stóji (radi stableta), jelbo ako bi se hȍman vézalo, mož da se pòkvāri tolùzina. [18] [23] [17] Jaša Tomić Srpska Crnja Itebej Međa Šurjan Boka Neuzina Vršac Jasenovo [1]
  27. Jȃ sam bȉo tȗ ȍma iza òvi. Vojka [1]
  28. Kȁko prȋđeš ćùpriju, mȏst tȃj, ȍma mlȁka. Deronje [1]
  29. Al bílo je — ȍma cȓkva i ȍma i grȏblje. Novi Sad [1]
  30. Ȍma čelo sѐla ȉma Tȁmiš. [4] Boka [1]
  31. Ѝdu ȍdma za mlȃdom. Beška [1]
  32. Prȁvili smo jȁme (tȏ nam je s pròleća hȍma pȓva rádnja), ȍnda smo mѐćali sȅme pa smo mánuli dok níje nȉklo, i onda kad je nȉklo, smo kȍpali. [24] Jaša Tomić [1]


Sinonimi:

  1. smesta [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 129.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 254, 293, 340, 342, 376.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 270.
  5. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 46, 49.
  6. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 53.
  7. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 58, 64.
  8. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 133.
  9. ↑ 9,0 9,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  10. ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 145.
  11. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 290.
  12. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 340, 342, 376.
  13. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 49.
  14. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 136, 146.
  15. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 135.
  16. ↑ 16,0 16,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 342, 376.
  17. ↑ 17,0 17,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 270, 294.
  18. ↑ 18,0 18,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164.
  19. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 225.
  20. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 254, 342, 376.
  21. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 208.
  22. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 159.
  23. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 342.
  24. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 162.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=о̏ма&oldid=592169”