ȍma

ȍma

ȍma (српски, ћир. о̏ма)[уреди]

Прилог[уреди]

ȍma, прил.

Значења:

  1. Ovog časa, istog trenutka, smesta; vrlo brzo, uskoro. [1]
  2. Neposredno uz nekoga, nešto, sasvim blizu. [1]

Примери:

  1. Ako vȉdiš, kȃže, ȍblak da ìde bȅo, onda ȍma bȅšte kȕći. Дероње [1]
  2. Kad déte nȇće da slȕša, ȍma ga ùčitelj pòstavi da kléči. [2] Башаид [1]
  3. Pòkōjna mȁti kad nȃs kȗpa, a ȍn [deda] ȍma dȏđe kot kóta, kóta ònā bíla cȉganska. Лаћарак [1]
  4. Čim ga izvizitíro, ȍma je kázo da mȏra u špìtālj, a mène je pȍsle kázo da je téško kod njèga da će òstati. I ȕmro je za dvȇ nèdelje. [3] [4] [5] [6] [7] [2] [8] [9] Јаша Томић Бачинци Визић Сремска Каменица Бешка Шимановци Суботица Мартонош Бачко Петрово Село Бечеј Госпођинци Ченеј Каћ Нови Сад Бегеч Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Међа Кумане Меленци Житиште Елемир Шурјан Арадац Бока Неузина Томашевац Орловат Перлез Фаркаждин Иланџа Чента Вршац Павлиш Избиште Црепаја Сефкерин Јасеново Крушчица Калуђерово Кусић Борча Чип Ловра Батања Деска Ченеј [1]
  5. Jȃ sam òtišo ȍma tȁmo. Војка [1]
  6. Ȍm pònudu. [3] Итебеј [1]
  7. A ȏn pȍčne ȍdma da se trése. Кула [1]
  8. I ȍdma mi je kázala májka — od pȇrja će mi nàpraviti hàljine kad bȕdem za ȕdaju, da ȉmam zdrȁvo lépe štàfīr hàljine mòje. [3] [5] [2] Помаз Мартонош Товаришево Ђала Српска Црња Башаид Меленци Арадац Неузина Велики Гај Иланџа Вршац Избиште Сефкерин Батања [1]
  9. Mȉ smo mu rékli da bi trȅbo da se žȅni, al nȅ baš ȍdma. [1]
  10. Kat stȉgne kȕći, ȍdma pȕstu kónje. Павлиш [1]
  11. Tȏ je bílo ȍdma kȁko su dòšli Némci. [2] Кумане [1]
  12. Ȍdedu òni ȍdma. Визић [1]
  13. Odman da mi kažeš šta ste to radili. Јасеново [1]
  14. U bȇgeš [sam svirao], sàmo ȍmak ga nísam ìmo jer sam ìmo dvòvratu gitáru. [4] Вилово Сефкерин [1]
  15. Ja ću oman da ti vrnem, samo da prosejem brašno. [1]
  16. Ȍman unútra da ȗđe. [4] Итебеј [1]
  17. Ȍman da si dòšo, jebo ako te jȍš jedàred vȋknem, bȍlje da ne ùlaziš ù kuću; ću jȃ óde da dȅrem gȑlo za makar štȁ. [1]
  18. Ȉma nȅka ȍman i pobȅgne, ȍma se udȁ. [3] [4] Јасеново Међа Шурјан Бока Неузина Иланџа Вршац Сефкерин Дињаш Иванда [1]
  19. Ako nam je zdrȁvo dȕgačko, mȋ pȍla dȗži, i ȍman — tȏ nam je nȃjprva rádnja — mȏra da se poséče tulùzina, za pȗt. [2] Јаша Томић [1]
  20. Ȍman s ùmila. [4] Орловат [1]
  21. Ȍmo ću dóći. [3] [4] [6] Кикинда Мартонош Сомбор Мол Сивац Стапар Турија Чуруг Дероње Госпођинци Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Деска [1]
  22. Hodman mi vrati jer će da treba i mene. Јасеново [1]
  23. Hodman obuci nešto da ne ozebeš. [8] Ченеј [1]
  24. Tȃj kòi prekàzīva kràvāj, kȁko kòji kràvāj prèkāže, hȍma mȅte ga tȁmo pred kȗma, pa pȍsle tȏ jédu svȁtovi. [2] [3] [4] Итебеј Кикинда Српска Црња Јаша Томић Бока Неузина Фаркаждин [1]
  25. Hȍman ću jȃ da ga zȏvnem, a vȋ málko sȅte i prèčekajte, sa[d] će ȏn, tȗ je, u komšìluk. [1]
  26. Nȅkoliko dána lèži da se òsūši stáblo, zašto lȋšće se bȑzo osȗši, ali stáblo mȁlo spòrīje se sȗši, zòto mȏra vȉše dána da stóji (radi stableta), jelbo ako bi se hȍman vézalo, mož da se pòkvāri tolùzina. [2] [3] [4] Јаша Томић Српска Црња Итебеј Међа Шурјан Бока Неузина Вршац Јасеново [1]
  27. Jȃ sam bȉo tȗ ȍma iza òvi. Војка [1]
  28. Kȁko prȋđeš ćùpriju, mȏst tȃj, ȍma mlȁka. Дероње [1]
  29. Al bílo je — ȍma cȓkva i ȍma i grȏblje. Нови Сад [1]
  30. Ȍma čelo sèla ȉma Tȁmiš. [4] Бока [1]
  31. Ìdu ȍdma za mlȃdom. Бешка [1]
  32. Prȁvili smo jȁme (tȏ nam je s pròleća hȍma pȓva rádnja), ȍnda smo mèćali sȅme pa smo mánuli dok níje nȉklo, i onda kad je nȉklo, smo kȍpali. [2] Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. smesta [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 254, 293, 340, 342, 376. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 4,8 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 270. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 49. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ 6,0 6,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 53. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 58, 64.
  8. ↑ 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 145.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ȍma&oldid=349093”