Pređi na sadržaj

nasuvo

nasuvo

nasuvo (srpski, lat. [[nasuvo {2}]])

[uredi]

Imenica

[uredi]

nasuvo, s

Kategorije: neprom.


Oblici:

  1. pi, 'te, rom’, krom, sto [1]
  2. nȁsuvo, nȁsӯvo [1]

Značenja:

  1. Vrsta jela s testom; kuvano sitno testo, najčešće sa krompirom i lukom. [1]
  2. Jelo od rezanaca pomešanih sa sirom. Subotica Mokrin[1]

Primeri:

  1. Danas smo postili i smo jeli nasuvo. [2] [3] Bečej Kikinda Ostojićevo Senpeter [1]
  2. To se ȍnda kȕva súve šljȉve i nȁsӯvo, suvo tȇsto sas mȅdom jel s òrasi. Martonoš [1]
  3. Ȕvek se kȕva štȁ bílo, pasúlja, krompíra, o[d] tȇsta štògod, nȁsӯvo, vàljuške jel drȕgo. [4] [5] [6] Itebej Subotica Pačir Turija Ravno Selo Kać Futog Novi Sad Novi Kneževac Mokrin Novo Miloševo Melenci Jaša Tomić [1]
  4. Đerđiv što se cedi nasuvo. [7] Begeč [1]
  5. Na Bȁdnji dȃn ȕveče mòja mȁti, òna skȕva, tȏ se znȁlo: pàsӯlj i šljȉve, i nȁsӯvo s màkom. Aradac [1]
  6. Danas ću kuvati nasuvo. [8] Ivanda Deronje Novi Sad Begeč Itebej Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Ilandža [1]
  7. Ako nȁsuvo prȁvimo, pa skȁčkalo se i ne vàlja, svȍ se slépilo. Buđanovci [1]
  8. Danas smo jeli nasuvo sas makom. Mokrin [1]


Prilog

[uredi]

Prilog

[uredi]

nasuvo, pril.

Oblici:

  1. nȁsӯvo [1]
  2. nȁsuvo [1]

Značenja:

  1. Bez upotrebe vode. [1]
  2. Bez masti ili ulja. [1]

Primeri:

  1. Tȍ se rȃdi posle kȉše; ako nȇma kȉše, ȍnda mȏra nȁsӯvo da se pòdgrne, da se ne ѝzvrne tùlaj, da nȅ bi mѝševi i r̀čkovi (tȃ zgàdija) pòtlačili tȃj kukùruz što ròdi. [9] Kumane [1]
  2. Danas spravljam aljuške nasuvo. [3] Senpeter [1]
  3. Za ručak sam pravila valjuške nasuvo. [10] Čenej [1]


Oblici:

  1. nȁsӯvo [1]

Značenja:

  1. Bez upotrebe vode. [1]

Primeri:

  1. Tȍ se rȃdi posle kȉše; ako nȇma kȉše, ȍnda mȏra nȁsӯvo da se pòdgrne, da se ne ѝzvrne tùlaj, da nȅ bi mѝševi i r̀čkovi (tȃ zgàdija) pòtlačili tȃj kukùruz što ròdi. [9] Kumane [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 149.
  3. 3,0 3,1 Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
  4. Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str, str. 231.
  5. Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2003, 113 str.
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 510.
  7. Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str, str. 138.
  8. Ivanka Rajkov, Prilog za dijalektološki rečnik govora Mokrina. — PPJ, 7, 1971, 187—192, str. 190.
  9. 9,0 9,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 140.
  10. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Napomene

[uredi]