lenija

lenija

lenija (srpski, lat. lenija)[uredi]

Imenica[uredi]

lenija, ž

Oblici:

  1. lénija [1]
  2. lѐnija, lénija [1]
  3. lenȉja Vršac [1]

Značenja:

  1. Geometrijska slika u jednoj dimenziji; crta. [1]
  2. Uzani kolski zemljani put koji ide između oranica razdvajajući pojedine duži u ataru. [2] [3] [4] Sakule[1]
  3. Kolski zemljani put između njiva koji nema izlaz na drugu stranu. Kać[1]
  4. Uzani kolski zemljani put koji ide između oranica razdvajajući pojedine duži u ataru. [5] Čurug Gospođinci Žabalj[1]
  5. Njiva koja ne izlazi na leniju. [5] Nadalj Kovilj Titel[1]
  6. Isto. Kovin[1]

Primeri:

  1. Bȍlje d[a] ѝdeš tȋ da kȗpiš pѝsānke, dȉ dȅda znȃ kȍlko trȅba na ȕske lénije, kȍlko na širòke, a dȅda će da ti dȃ nȏvce. Jaša Tomić Subotica Šurjan Boka Neuzina Vršac Jasenovo Deska Ivanda [1]
  2. Pȍčnē se da se ȍre od sklàda jѐdnog, ѝsterā se na léniju i kad dȏđe do lénije, ѝzvrne se plȕg, da nѐ ore rȃvnik pȗt, i dȏđe do drȕgog sklàda. Kumane [1]
  3. Njѐgova njȉvā je ù drugōj léniji. Pačir [1]
  4. Ovȉ pútevi što idémo po njȋva — to lénijom. [5] [6] [7] [8] [9] Izbište Subotica Begeč Ravno Selo Turija Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Novi Sad Kovilj Mošorin Titel Srpski Krstur Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Novo Miloševo Bašaid Novi Bečej Melenci Taraš Zrenjanin Itebej Boka Orlovat Farkaždin Čenta Ilandža Kovin Jasenovo Ivanda [1]
  5. Ȉzōro je [njȉvu] do sáme lénijē. Bačinci [1]
  6. Ȉzorō je njȉvu do sáme lѐnije. Laćarak [1]
  7. Nȇće tȏ tàko da prȏđe, jȃ ti kȃžem, su zabránili da se pȃli nà njivu, a ȏn je pálio i mi satário dvánajs lénija kukurúza. Boka Jaša Tomić Šurjan Neuzina [1]


Sinonimi:

  1. lenja [1]
  2. međa [1]
  3. vrsta [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 262.
  3. ↑ Jovan Erdeljanović, Srbi u Banatu. Deo 1, Naselja i stanovništvo, Novi Sad (Matica srpska), 1986, 385 str, str. 381.
  4. ↑ Milena Šurjanović, Srednja vrata. Novi Sad (Prometej), 2005, 149 str, str. 93.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 85, 119, 121, 262.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 345, 399, 453.
  8. ↑ Ljiljana Nedeljkov, Geografski termini u Šajkaškoj. — ZFL, HHHIV/1, 1991, 155—160, str. 158.
  9. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 139.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ленија&oldid=588877”