ladan
Appearance
ladan
Prilog
[uredi]Prilog
[uredi]ladan, pril.
Prilog
[uredi]Prilog
[uredi]ladan, pril.
Kategorije: pren.
Oblici:
Značenja:
- Koji ima nisku temperaturu, koji izaziva osećaj sve ži ne. [1]
- Gust dim iz male vatre. [1]
- Žigosanje bojenjem. [1]
- Hladnokrvan, staložen, koji se ne uzbuđuje. Orlovat Vršac[1]
- Ravnodušan, neosetljiv; neljubazan. Orlovat Vršac[1]
Primeri:
- Lȇpo si me dòče ka la, ládan rúčak, ládna sȍba, ko da mi níje dȍsta zíme i ladnòće. Jaša Tomić [1]
- Prȅlije prȃse sas ládnom vòdōm. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Lovra Beška Laćarak Obrež Subotica Martonoš Obzir Čenej Gospođinci Đala Mokrin Novo Miloševo Bašaid Melenci Elemir Itebej Šurjan Boka Neuzina Tomaševac Farkaždin Baranda Sefkerin Vršac Izbište Deska Batanja [1]
- Jȁ bíla u Srému, u Bȕkov cu u bérbi, pa val da ozébla ò[d] tog ládnog grȏ žđa. [1]
- Jȃ sam ȍba ve zu ѝma la da mu nȍsim dòru čak, u pódne rúčak, po sle pód ne da odnѐsēm vòde ládne. Novi Sad [1]
- Posle kuvanja one [krvavice i džigernjače] se stavljaju na „ladan dim” (više dima, a manje plamena). [9] [1]
- I jȃ i Míta, dečùrlija, jȅsēn, répa, ládno. Martonoš [1]
- Nȅšto mi se zȋmi dȉmilo òtkad je bílo òno ládno, òni snȅgovi. [10] [11] Veliki Gaj Obrež Obzir Bečej Vilovo Banatsko Aranđelovo Bašaid Itebej Šurjan Batanja [1]
- A vȅče pȁda rȁno ȕ jesēn, smr̀kāva, pa ládno, pa blȁto, kȉša, pa blȁto. Tovariševo [1]
- Nѝje lȃdno pod òtaj lepѐdōv. [10] [12] Itebej Farkaždin [1]
- Tako se u hládnoj vòdi stȇže. Ilandža Kula [1]
- Hladno žigosanje se izvodi na taj način što se žig ne zagreva, već se samo umače u katran ili masnu boju i onda se sa tim žigošu konji na pleća ili vrat, goveda na sapi […] ili sa strane gde se dobro vidi. [13] [1]
- I sȁd sam ga jȁ pikírala u mȁrt mȅsec, al je bílo jȃko hládno, nísam mògla da dòčekam da se ùgreje dȍle zѐmlja, níje bíla ùgrejana. Veliki Gaj [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- ˜ ko lȇd Vršac Jasenovo [1]
- ládno oko sȑca ("osećaj zle slutnje, beznađa"). Novo Miloševo [1]
- Mrtav ˜ ("potpuno ravnodušan, hladnokrvan, nezainteresovan"). [1]
- Ȉma ga koládne vòde ("biti u izobilju"). Vršac [1]
- ˜ znȏj ga probȋja ("obuzima ga jeza, strah"). Vršac [1]
- ládno ko u štenari Sombor Mokrin [1]
- ˜ ko zmíja Vršac Jasenovo [1]
- koládne vode ("mnogo"). Vršac [1]
- ˜ ko mrtvac Jasenovo [1]
- ladno ko u ledenici Kovilj [1]
- ostȁti ˜ ("ne uzbuđivati se"). Vršac [1]
- ˜ ko kȁmen Vršac [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 137, 337, 376.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136, 137.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 110.
- ↑ Konji vrani. 1987, 326 str, str. 124.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 350, 354.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 57.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 45.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 38.
- ↑ 10,0 10,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 337.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 50.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 284.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 89.