ladan
ladan
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]ladan, прил.
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]ladan, прил.
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Koji ima nisku temperaturu, koji izaziva osećaj sve ži ne. [1]
- Gust dim iz male vatre. [1]
- Žigosanje bojenjem. [1]
- Hladnokrvan, staložen, koji se ne uzbuđuje. Орловат Вршац[1]
- Ravnodušan, neosetljiv; neljubazan. Орловат Вршац[1]
Примери:
- Lȇpo si me dòče ka la, ládan rúčak, ládna sȍba, ko da mi níje dȍsta zíme i ladnòće. Јаша Томић [1]
- Prȅlije prȃse sas ládnom vòdōm. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Ловра Бешка Лаћарак Обреж Суботица Мартонош Обзир Ченеј Госпођинци Ђала Мокрин Ново Милошево Башаид Меленци Елемир Итебеј Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Баранда Сефкерин Вршац Избиште Деска Батања [1]
- Jȁ bíla u Srému, u Bȕkov cu u bérbi, pa val da ozébla ò[d] tog ládnog grȏ žđa. [1]
- Jȃ sam ȍba ve zu ìma la da mu nȍsim dòru čak, u pódne rúčak, po sle pód ne da odnèsēm vòde ládne. Нови Сад [1]
- Posle kuvanja one [krvavice i džigernjače] se stavljaju na „ladan dim” (više dima, a manje plamena). [9] [1]
- I jȃ i Míta, dečùrlija, jȅsēn, répa, ládno. Мартонош [1]
- Nȅšto mi se zȋmi dȉmilo òtkad je bílo òno ládno, òni snȅgovi. [10] [11] Велики Гај Обреж Обзир Бечеј Вилово Банатско Аранђелово Башаид Итебеј Шурјан Батања [1]
- A vȅče pȁda rȁno ȕ jesēn, smr̀kāva, pa ládno, pa blȁto, kȉša, pa blȁto. Товаришево [1]
- Nìje lȃdno pod òtaj lepèdōv. [10] [12] Итебеј Фаркаждин [1]
- Tako se u hládnoj vòdi stȇže. Иланџа Кула [1]
- Hladno žigosanje se izvodi na taj način što se žig ne zagreva, već se samo umače u katran ili masnu boju i onda se sa tim žigošu konji na pleća ili vrat, goveda na sapi […] ili sa strane gde se dobro vidi. [13] [1]
- I sȁd sam ga jȁ pikírala u mȁrt mȅsec, al je bílo jȃko hládno, nísam mògla da dòčekam da se ùgreje dȍle zèmlja, níje bíla ùgrejana. Велики Гај [1]
Изведене речи:
Изрази:
- ˜ ko lȇd Вршац Јасеново [1]
- ládno oko sȑca ("osećaj zle slutnje, beznađa"). Ново Милошево [1]
- Mrtav ˜ ("potpuno ravnodušan, hladnokrvan, nezainteresovan"). [1]
- Ȉma ga koládne vòde ("biti u izobilju"). Вршац [1]
- ˜ znȏj ga probȋja ("obuzima ga jeza, strah"). Вршац [1]
- ládno ko u štenari Сомбор Мокрин [1]
- ˜ ko zmíja Вршац Јасеново [1]
- koládne vode ("mnogo"). Вршац [1]
- ˜ ko mrtvac Јасеново [1]
- ladno ko u ledenici Ковиљ [1]
- ostȁti ˜ ("ne uzbuđivati se"). Вршац [1]
- ˜ ko kȁmen Вршац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 137, 337, 376.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 137.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 110.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 124.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 350, 354.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 38.
- ↑ 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 337.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 50.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 89.