kumovski
kumovski
kumovski (srpski, lat. kumovski)[uredi]
Prilog[uredi]
kumovski, pril.
Oblici:
Značenja:
- Koji se odnosi na kuma. [1]
- Veče pre svadbe kada se kod mladoženje okupljaju svi koji su pozvani u svadbu. [1]
- Ku mo va pra ti lja, de voj ka ko ja no si sve će za ven ča nje. [1]
- Kola u kojima sedi kum i mlada. [1]
- Drugi dan svadbe. [1]
- Posebno čuvani predmeti namenjeni isključivo za posetu kumu, kao tal, deo koji mu pripada za Božić i Uskrs. [1]
- Sve tli zvezdani po jas koji se vidi na vedrom noćnom nebu , Mleč ni put. Jamena[1]
- Kolač koji se nosi kumu za svaki praznik. [1]
- Onaj koji u svadbi upravlja kolima u kojima se vozi kum; učesnik u svadbi koji pomaže kumu. [1]
- Poklon mladencima koji donosi kum. [1]
- Tkanina darovana od kuma. [2][1]
- Učesnik u svadbi koji pomaže kumu. [1]
- Kao kum, kako priliči kumu. Vršac[1]
Primeri:
- Kumovski ćilim je onaj što će se staviti na kola kad se ide po kuma na venčanje i on će se pokloniti kumu ( — Su Đu; NM NB Km Me A) [Ban I 102, 168; ŠN 75; SSBan 52, 53]. [3] [1]
- Mlȃda sѐdi u kumòvski kȍli a mladòženja u staròsvacki kȍli. Laćarak [1]
- Kumovska enga, enđebula je kumova pratilja, devojka koja nosi dve sveće, ukrašene svilenom tkaninom „privezom” za sveće. [4] [1]
- Mlȃda sѐdi u kumòvski kȍli a mladòženja u starosvàcki kȍli. [5] Laćarak [1]
- U Čenti drugi dan svadbe nazivaju „kumovska čast”. [6] Čenta [1]
- Drugi dan po podne se nosi kumu kumovski kolač [EGJ 108]. [1]
- Kumovski kočijaš ili kumovski momak je najčešće neko od kumove braće, a može i od drugova. On tera kumova kola i treba da je veoma sposoban kočijaš, jer pojedini svati uz put teže da obi đu ku ma, a on to ne sme do zvo li ti „ni za ži vu gla vu”. [7] [1]
- Prívezi — trȉ bȕde — jѐdān domàćӣnski, jѐdān kumòvskӣ, jѐdan staròsvacki. Tȍ dȍbije dѐvōjka svȅ. Bačinci [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 92.
- ↑ Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 79.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 143.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 18.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 151.
- ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 53.