kudeljni
kudeljni {{{{4}}}}
kudeljni (srpski, lat. kudeljni)
[[Kategorija:{{{4}}}:Ćirilica]]
Oblici:
Značenja:
- Koji je od kudelje, koji se odnosi na kudelju. [2] Crvena Crkva[1]
- Prteni deo konjske opreme koji kočijaš drži u rukama, a drugi kraj je pričvršćen za žvale. [3] [4] Kukujevci Batajnica Sombor Kula Turija Silbaš Gospođinci Čenej Rumenka Šajkaš Titel Sanad Novi Bečej Žitište Perlez Margita Vršac Uljma Deliblato Kovin[1]
- Donji čaršav, tkan od kudelje ili vune, koji se stavlja preko perine, slamarice. [1]
Primeri:
- Ȕzmeš tȏ, tu ȉglu šѝvećku i uvúčeš kónac kùdēljni. [5] Đala Subotica Kać Sanad Deska [6]
- Ѝmala sam kùdēljno sȅme tȁmo, ȉsto nà tōj njȉvi. Deronje [1]
- Žénu natȅram da mi sȁši od onȉ kudȇljni tkȁnica džakuljȉcu. [7] Izbište Jaša Tomić Banatska Palanka [1]
- Prȅlo se i prȁili i tkȁlo se slȁmarice i prostiráči, kùdeljni prostiráči, kùdeljne peškíre. Izbište Kovin [1]
- A òvō je kùdēljnja vrȅća. Subotica [1]
- „Aljina" je naziv za celokupnu posteljinu. Ona se sastoji od perine, dunje, gubera, perjake, kudeljnog čaršava i ćilimca. U kući kod deda Vese Rackovog aljina je ovako složena: na daske se prvo stavi slamnjača, preko nje perjaka napunjena perjem (pravi se izjedna koliko je krevet dugačak), preko perjake dolazi kudeljni čaršav sa utkanim crvenim prugama i preko toga ćilimac. [2] [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
- ↑ 2,0 2,1 Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 85.
- ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 128, 158.
- ↑ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 56.