kasapin
kasapin
kasapin (srpski, lat. kasapin)[uredi]
Imenica[uredi]
kasapin, m
Oblici:
Značenja:
- Osoba čije je zanimanje klanje stoke, koja se bavi pripremom mesa za prodaju i samom prodajom mesa. [2] Pačir Senpeter[1]
Primeri:
- Ta tȏg kàsapina Tóme, tȏg dѐbelog, a fála bȍgu, svȉ kàsapi su dѐbeli, se ožѐnio sȋn i ćérka mu se ȕdala, a nísu škȍle svȑšili ni jѐdān ni drȕgi. [3] [4] Jaša Tomić Martonoš Đala Novi Kneževac Novo Miloševo Itebej Kumane Šurjan Boka Neuzina Ilandža Deska [1]
- Kàsapin, dr̀ži kàsapnicu. Vojka [1]
- Skȕpi se mȁlo rodbѝna, ko vȍle tȏ da rȃdi, níje bílo ȍnda kàsapin da ѝde da rȃdi, nego móba. Čenej [1]
- Mȍj sȋn, kad je zavȓšio škȍlu, tȅo je ѝde za kasȁpina. Pavliš [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 271.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 133.