Pređi na sadržaj

zvȍno

zvȍno

zvȍno (srpski, lat. zvȍno)

[uredi]

Imenica

[uredi]

zvȍno, s

Kategorije: past.


Oblici:

  1. zvono [1]

Značenja:

  1. Zvona koja imaju lep i prodoran zvuk. Crvena Crkva[1]

Primeri:

  1. Dóbro sam ga saránila — dvȁ pópa i đȁkon, i pevȃčko drúštvo, vȅlika zvȍna, vȅlika kȍla. Vršac Laćarak Zmajevo Đurđevo Novo Miloševo Izbište [1]
  2. Sȅćam se jȍš da je mȏj òtac nòsio zvȍna na Ȁlmašku cȓkvu. Novi Sad [1]
  3. A crkvѐna zvȍna zvòne, òno odjѐkuje. Kula [1]


Izrazi:

  1. Vezatizvono ("magijskom radnjom vezivanja crkvenih zvona doneti nesreću mladencima"). [1]
  2. Udariti na velika/sva zvona ("razglasiti svima"). Sombor [1]

Reference

[uredi]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.

Napomene

[uredi]