zvȍno
zvȍno
zvȍno (srpski, lat. zvȍno)[uredi]
Imenica[uredi]
zvȍno, s
Kategorije: past.
Oblici:
Značenja:
- Zvona koja imaju lep i prodoran zvuk. Crvena Crkva[1]
Primeri:
- Dóbro sam ga saránila — dvȁ pópa i đȁkon, i pevȃčko drúštvo, vȅlika zvȍna, vȅlika kȍla. Vršac Laćarak Zmajevo Đurđevo Novo Miloševo Izbište [1]
- Sȅćam se jȍš da je mȏj òtac nòsio zvȍna na Ȁlmašku cȓkvu. Novi Sad [1]
- A crkvѐna zvȍna zvòne, òno odjѐkuje. Kula [1]
Sinonimi:
- zvonce [2] Gibarac Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Martinci Kukujevci Čerević Novi Slankamen Tovariševo Bačka Palanka [1]
Izrazi:
- Vezatizvono ("magijskom radnjom vezivanja crkvenih zvona doneti nesreću mladencima"). [1]
- Udariti na velika/sva zvona ("razglasiti svima"). Sombor [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.