zapatiti
zapatiti
Glagol
[uredi]Oblici:
Značenja:
- Početi gajiti, razmnožavati; steći, dobiti kao prinovu (obično domaće životinje, pčele, biljke i sl.). [1]
- Steći, primiti, zaraditi imovinu. [1]
- Steći bolest, razboleti se. Novi Sad[1]
- Naneti štetu nekome, uzeti nešto nekome. [1]
- Nakupiti se, stvoriti se, nastati. [1]
Primeri:
- Kad su bíli vȅliki — da ѝdu s òcom da rȃdu — ȍnda su zàpatili dvȃ kònja i kȍla. Novi Bečej [1]
- Tȃ pčȅla se ne prȍdaje táko. Recimo, pčȅla se dáje... da i ȏn zàpati tȏ. Ilandža [1]
- Zàpatio sam prȁsice. Kać [1]
- Ȏn je stréso pčȅle, jȃ sam i prenòsio u nȅku šȕpu da se vȑca, mѐni dòšla žѐlja da i jȃ zàpatim pčȅle. [1]
- Ùspela sam da zàpatim lȗk od jorgíne. [2] [3] [4] Čenej Vizić Subotica Despotovo Futog Novi Sad Kać Mokrin Novo Miloševo Jaša Tomić Boka Jasenovo Crvena Crkva Deska [1]
- Zàpati pr̀ćiju [mlada] na kétušu. [5] Šimanovci Mokrin [1]
- Čȗvaj se da ne zàpatiš kav dѐvōjka. Jaša Tomić [1]
- Od Míle prȇko tȏ je bíla kȕća nȁša, Bračíćeva, pa su me zàpatili dòbro dvȃ stríca, Tíma i Ráda. Subotica [1]
- Stòji dȅset dána, ȅ kad se mléko pòkvāri od tȇ sȕrutke... tàko se zàpati sȉrӣšte. Subotica [1]
Izvedene reči:
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 132.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ II Radovan Vrtipraški, Nekad bilo sad se pripoveda. Novi Sad, 1989, 98 str.