zapatiti
zapatiti
Глагол
[уреди]Облици:
Значења:
- Početi gajiti, razmnožavati; steći, dobiti kao prinovu (obično domaće životinje, pčele, biljke i sl.). [1]
- Steći, primiti, zaraditi imovinu. [1]
- Steći bolest, razboleti se. Нови Сад[1]
- Naneti štetu nekome, uzeti nešto nekome. [1]
- Nakupiti se, stvoriti se, nastati. [1]
Примери:
- Kad su bíli vȅliki — da ìdu s òcom da rȃdu — ȍnda su zàpatili dvȃ kònja i kȍla. Нови Бечеј [1]
- Tȃ pčȅla se ne prȍdaje táko. Recimo, pčȅla se dáje... da i ȏn zàpati tȏ. Иланџа [1]
- Zàpatio sam prȁsice. Каћ [1]
- Ȏn je stréso pčȅle, jȃ sam i prenòsio u nȅku šȕpu da se vȑca, mèni dòšla žèlja da i jȃ zàpatim pčȅle. [1]
- Ùspela sam da zàpatim lȗk od jorgíne. [2] [3] [4] Ченеј Визић Суботица Деспотово Футог Нови Сад Каћ Мокрин Ново Милошево Јаша Томић Бока Јасеново Црвена Црква Деска [1]
- Zàpati pr̀ćiju [mlada] na kétušu. [5] Шимановци Мокрин [1]
- Čȗvaj se da ne zàpatiš kav dèvōjka. Јаша Томић [1]
- Od Míle prȇko tȏ je bíla kȕća nȁša, Bračíćeva, pa su me zàpatili dòbro dvȃ stríca, Tíma i Ráda. Суботица [1]
- Stòji dȅset dána, ȅ kad se mléko pòkvāri od tȇ sȕrutke... tàko se zàpati sȉrīšte. Суботица [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.