žȅnski

žȅnski

žȅnski (srpski, lat. žȅnski)[uredi]

Prilog[uredi]

žȅnski, pril.

Pridev[uredi]

žȅnski -a, -o, prid.

Pridev[uredi]

žȅnski -a, -o, prid.

Kategorije: odr. vid.pogr.


Oblici:

  1. -o, ženski, -a [1]
  2. -ā, -ō, ženski [1]
  3. ženski [1]

Značenja:

  1. Koji se odnosi na ženu, žene. [1]
  2. Spretna, sposobna žena u kućnim poslovima. Vršac[1]
  3. Odeljak za žene u crkvi. Sombor Novi Kneževac Novo Miloševo Vršac Jasenovo[1]
  4. Ginekološko oboljenje. Vršac[1]
  5. Muškarac koji se ponaša kao žensko. Vršac[1]
  6. Deo dvodelne kopče koji ima otvor ili udubljenje. Zmajevo[1]
  7. Dečija igra loptom. [1]
  8. Osoba ženskog pola. Vršac[1]
  9. Deo pijace gde prodaju žene. Jasenovo[1]
  10. Vunom ili krznom postavljen prsluk. [1]
  11. Žensko mladunče ovce staro do šest meseci. [2] Jamena Morović Sremska Rača Višnjićevo Gibarac Molovin Sot Bačinci Kukujevci Martinci Erdevik Ležimir Sviloš Čerević Šuljam Jazak Klenak Voganj Jarak Hrtkovci Platičevo Vrdnik Sremska Kamenica Grabovci Neradin Mali Radinci Ogar Krušedol Maradik Prhovo Karlovčić Kupinovo Golubinci Krčedin Vojka Novi Slankamen Boljevci Batajnica Belegiš Surčin Gospođinci Futog Itebej Opovo[1]
  12. Piće s manjim procentom alkohola (npr. liker) ili neko bezalkoholno piće. Novi Sad[1]
  13. Nevestina pratilja na dan svadbe, deveruša. Lovra[1]
  14. Muškarac koji se ponaša kao žensko. Vršac[1]
  15. Koji se odnosi na ženku (o životinjama). [2] Jamena Morović Gibarac Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Molovin Sot Kukujevci Erdevik Martinci Ležimir Sviloš Čerević Šuljam Klenak Voganj Jarak Jazak Vrdnik Hrtkovci Platičevo Grabovci Sremska Kamenica Neradin Mali Radinci Ogar Krušedol Prhovo Karlovčić Maradik Kupinovo Golubinci Krčedin Vojka Boljevci Novi Slankamen Surčin Batajnica Belegiš Gospođinci Futog Itebej Opovo[1]
  16. Koji razvija plod (o cvetu). [1]
  17. Stablo konoplje koje daje seme. Subotica[1]
  18. Ženska osoba. [1]
  19. Trudnica. Novi Sad[1]
  20. Pohotljiva ženska osoba. [1]
  21. Homoseksualac. [1]

Primeri:

  1. Uvek je više momaka nego devojaka na korzou, pa tako mnogi nemaju „žensko društvo”. [3] Melenci [1]
  2. Mȕška dѐca su dobljávala nȁ tӯr, a žȅnska na dlànove pomȁlo. [4] Bašaid [1]
  3. Òni ȉmaju i žȅnsku brigádu i mȕšku brigádu. [3] Lovra Šimanovci Gospođinci Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Jaša Tomić Zrenjanin Vršac [1]
  4. Ȍnda njim prȋčam kȁko sam krȁve mȕzla, pa sam nòsila dȉ je stȃra žȅmska bólnica. Subotica [1]
  5. igraju nekoliko osoba, od kojih dve osobe stoje spolja i ciljaju loptom ostale osobe koje su unutra. Osobe spolja su obično dve devojke, pa se zato igra i zove ženski grad [LSp]. Senpeter [1]
  6. Razlika je samo u zakopčavanju, ženski se grudnjak uvek zakopčava na sredini, celom svojom dužinom. [5] [1]
  7. Jȃ sam ȕvēk mórala pȁziti nȁ decu. Jȃ na dȅcu žѐnskӯ, a bȉo jѐdān Pája Bȁlaš, ȏn je na muškárce. Bačinci [1]
  8. Kȗm kȗpi kȑznicu i pántliku jénu, ako je muškárac — plávu, ako je žȅnska — crvénu. [6] [7] [8] [9] [10] [11] Izbište Beška Subotica Martonoš Sombor Kula Turija Tovariševo Đurđevo Đala Novi Kneževac Mokrin Kikinda Bašaid Itebej Melenci Zrenjanin Boka Jarkovac Tomaševac Farkaždin Vršac Sefkerin Jasenovo Krašovo [1]
  9. Mada sam žȅnska, ȅto vȍlim da se bȁvim sa polѝtikom. Novi Sad [1]
  10. Kad vȉdi žȅnsku, sȁv se ùzbӯdi. Srpska Crnja [1]
  11. Nѐ volem te žȅnske što pȕše. Bečej [1]
  12. Mȋ kȕpimo, žȅmske, u snòpove, pa u desѐtice dȅnēmo. Deronje [1]
  13. Tàko da je òstalo nȃs trȋ žȅmske, štȁ ćemo eto, bòrilӣ smo se kȁko smo znȁli. Subotica [1]
  14. A sѐdi jѐdan žȁndār i žȅnska mu ù krӣli. Martonoš Novi Sad Novo Miloševo [1]


Izvedene reči:

  1. žȅnska a. [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
  3. ↑ 3,0 3,1 Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 36.
  4. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 129.
  5. ↑ Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 115.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 129, 137, 316.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 162.
  8. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15.
  9. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117, 120, 141.
  10. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 98.
  11. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 70.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=же̏нски&oldid=489430”