Pređi na sadržaj

držati

držati

Jezici (3)
[[#držati (srpski, lat. držati)|držati (srpski, lat. držati)]] • Reference • Napomene
Strana kategorija

Srpski

držati (srpski, lat. držati)

Glagol

držati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: pren.rib.rib.rib.


Oblici:

  1. izvedenim, zameniti, propoved, imenice, od, kao, takve, može se, dopunom, glagolom, govor, om, imenic [1]

Značenja:

  1. Gajiti, čuvati. [1]
  2. Biti vlasnik nečega, posedovati. [1]
  3. Predavati. [1]
  4. Vaspitavati, podizati, odgajati. [1]
  5. Ophoditi se prema kome dobro. [1]
  6. Služiti nečemu kao oslonac, pridržavati. [1]
  7. Voditi računa o celokupnom domaćinstvu. [1]
  8. Zadržavati, upijati u sebe. [1]
  9. Smeštati, ostavljati nešto. [1]
  10. Održavati. [1]
  11. Misliti. [1]
  12. Zastupati određeni stav. [1]
  13. Ceniti, smatrati. [1]
  14. Izdržavati koga. [1]
  15. Praznovati, slaviti. [1]
  16. Uzimati zemlju u zakup. [1]
  17. Imati šegrta kod sebe. [1]
  18. Na silu ili protiv volje zadržavati koga u zatvoru. [1]
  19. Primoravati koga da ostane na jednom mestu, ne puštati da se kreće. [1]
  20. Trajati, ne prolaziti. [1]
  21. Činiti da nešto ostane u ustaljenom odnosu. [1]
  22. Biti na istom nivou. [1]
  23. Govoriti. [1]
  24. Propovedati. [1]
  25. Biti u snazi, dobrog zdravlja. [1]
  26. Stajati (o nekome ko teško hoda). [1]
  27. Ne predavati se, ne odustajati. [1]
  28. Kretati se u određenom pravcu. [1]
  29. Na la zi ti se u bli zini nečega, boraviti. [1]
  30. Trajati. [1]

Primeri:

  1. Ȍnda pȃram kukùruze, ȍnda kro[z] sѐlo, plȕg ùvātim, kònji u plȕg, i dr̀žӣm. [2] [3] Parage Gospođinci [1]# Dѐsna rúka dr̀ži rùčicu, a lȇva je gòrӣje, òna dr̀ži kòsište. Jaša Tomić [1]
  2. Dr̀žim déte u krílo i mu tȅpam. [4] [5] [6] [7] [8] Čenej Sivac Stapar Begeč Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Kikinda Bašaid Itebej Melenci Žitište Zrenjanin Boka Farkaždin Čenta Baranda Sefkerin Senpeter [1]
  3. Dȑžo je nȅko po nȅkolko ovácā, ili kòzu, krȁvu. Bačinci [1]
  4. Čȁk smo i krȁve dȑžali. [9] [10] Novi Sad Jamena Erdevik Čerević Obrež Beška Deronje Parage [1]
  5. Ȏvce su se dȑžāle po rítu. [11] Bačko Gradište [1]
  6. Mȉ držímo živѝne. [12] [9] Begeč Martonoš Bačko Petrovo Selo Stapar Čenej Žabalj Kać Kikinda Novo Miloševo Elemir Zrenjanin Konak Čenta Debeljača Lovra [1]# Tȕ je bȉo nȅki čika Žárko, dȑžo ka[o] mȁl kafàne, ȅ ȍndak se kázo bȉrcuz. Novi Sad Vizić Sremska Kamenica [1]
  7. Kàsapin, dr̀ži kàsapnicu. Vojka [1]
  8. Òve svȅ njȉve Fràncuz dr̀ži. [8] Čenej Kać [1]
  9. Kȍ dr̀ži vȅće dvȍrӣšte dr̀ži živѝnu, ćȗrke, gȕske. Žabalj [1]
  10. Pópa nam dȑžo veronàuku [u školi]. Pavliš [1]# Kò[d] tog ùčitelja, što smo mȉ ѝšle ù školu, tȁj níje dȑžo pȅvānje. Bačko Petrovo Selo [1]# Ѝmala sam sѐstru mlȁđu, brȁta, pa sam i zà njӣ još rádila, i brȁta sam i dȑžāla, i svȅ odgájala. [13] Parage [1]
  11. Zòto kȃžem: trȅba ròditelji strògӣje da dr̀žu. [14] Zrenjanin Kać [1]# Pa mȋ smo ga dr̀žali ko kònda je i nȁš bȉo. Bačinci [1]# Dr̀žiš ga ko rȍda rò đenog, a ȏn ti je sàmo kòmši ja. [8] Čenej [1]# Ѝljadu dȅvetsto dvádeset i šȇste popráljo se òpēt kȑst i jȁbuka (tȏ je tȁmo na cȓkvu ispod kr̀sta òno okrúglo što dr̀ži kȑst). [15] Melenci [1]
  12. Stùpac je dȑžo grȇdu, al je òna ipak pȕkla i pȁla. [8] Čenej [1]# Vȋ célu kȕću držíte nà vama. [16] [17] Ravno Selo [1]# A trȅća je pòdgrćānje kukùrӯza: nàgrće se zѐmlja oko kukùrӯza, táko da ga nȅ bi vȅtar izvŕno i da dr̀ži malo bȍlje vlȁgu. [18] Kumane [1]# Jȃ to dr̀žim ù jasla. [19] Srpski Krstur [1]# Kat su kȕće mȃle, barem dr̀ži čȉsto. [20] Boka [1]# Držim da mu je devedeset godina. Kać [1]
  13. Dr̀žim da sam od òti dugóva izgùbio vȋd. [21] Novi Bečej [1]# U svȁkoj kȕći je drùkčije. Jȁ dr̀žӣm ovàko, tȉ ȍćeš onàko, svȁko na svòju rȗku. Beška [1]# Za kàkvu me ti dr̀žiš?. [8] Čenej [1]# Dóda je ȕzela Đóku da ga dr̀ži i da mu mȃne kȕću. [8] Čenej [1]# A ùs tō i mȋ držímo kȑsnu slȁvu. Novi Sad [1]# Òni dr̀žu Bòžić kav ѝ mi. [22] Botoš [1]
  14. Nísu ko sȁd, fȃrbadu se jája, recimo, kȍ dr̀ži tȇ prȃznike. Kula [1]# Dȑžo zȅmlju. [23] Melenci Srbobran Kać [1]# Dok sam pláćala zà njӣ u šѐgrtima dávajӯći brȁšno, mȃst i ȍstālo, dȍtle su i[h] òni (gȁzde) dȑžāli tȁmo; kad je pòsto kȃlva tàkozvāni — pòslali su mi ga kȕći. [24] Laćarak [1]
  15. I ondak su nas dȑžali, túkli, prevȑtali, mȕčili do dvȃ sȃta. [25] Pavliš [1]# Kòlko ga dr̀židu u špѝtal?. [8] Čenej [1]
  16. Dȍkle će još da dr̀ži òvaj snȇg?. [8] Čenej [1]# Kad se dȑžao plȍdorēd, ròdilo je dòbro. [26] Golubinci [1]# Met koji je bio dobar na hrani, tu se izdržavalo po celu noć, što kaže već po celi mesec dana, zavisi kako voda drži. Ako opadne odviše voda, onda se ide dalje. [27] Sremska Mitrovica [1]
  17. Kr̀stilā se, bíla je jȃko dòbra, pa kȁko je pópa pȍjo, pa kȁko je dȑžo gȍvōr. [28] Parage [1]
  18. I ȍnda propòvednӣk prȍpove[d] dr̀ži, i tȗ národa se skȕpi pȕno. [29] Parage [1]
  19. Dȑži se da ne pȁdneš kad krȇnu kȍla. [8] Čenej [1]
  20. Tȋ se dȑž nà lōtru. [30] Kumane [1]# Naš deda se dobro drži još. Novo Miloševo [1]# Jedvȁ se dr̀ži na nȍge. [8] Čenej [1]# Dȑž se glàvnog púta i stȉćeš do nȃs. [8] Čenej [1]# Ona [kečiga] se najviše drži u kamenu di je kamen. [27] Bačka Palanka Bosut [1]
  21. Naj bolje se drži još smuđ u ovim vo da ma, terpan i som. Bezdan [1]# I tàko da svȁdba, ako je mȁlo svȅkar dȅblji pod pȁzu, ȍnda se dr̀ži i po dvȃ dȃna. [8] Čenej [1]


Izrazi:

  1. Dr̀žati gȍvōr ("govoriti"; "Kr̀stilā se, bíla je jȃko dòbra, pa kȁko je pópa pȍjo, pa kȁko je dȑžo gȍvōr"). Parage [1]
  2. RSB] [1]
  3. dr̀žati ȉstinu ("verovati u ono što je ispravno"; "Smȉjāli se: ȉma kȏ dr̀ži ȉstinu, ȉma kȏ mȉsli níje tȏ nȉšta — divѝzma mȏra cvѐtati"). Martonoš [1]
  4. ˜ nekoga ko kap vode / kao malo vode na dlanu ("paziti nekoga s najvećom pažnjom"; "Drži ga ko kap vode na dlanu"). Čenej [1]
  5. dȑžati u zákup ("davati u zakup, iznajmljivati"; "Dȑžali smo u zákup"). Vršac [1]
  6. ˜ se za suknju ("stalno biti uz majku (o detetu)"; "Po celi dan ovo dete samo se drži za moju suknju i od njega ništa ne mogu da radim"). Čenej Vršac [1]
  7. dr̀žati kr̀maču na sѐbi ("biti nadmen, praviti se važan"; "I ȏn je bȉo lȇp, sàmo je dȑžo kr̀maču na sѐbi, što bȁbe kȃžu, onàko se prȁvio"). Novi Sad [1]
  8. ˜ se materi za kecelju ("isto"). [1]
  9. ˜ šipke ("želeti nekome dobro, podržavati ga"). Sombor [1]
  10. ˜ jezik za zube ("ćutati"). Novo Miloševo [1]
  11. dr̀žati pod àrēndu ("davati u zakup, iznajmljivati"; "Tȕ je pȍpōvsku zȅmlju dȑžo pod àrēndu"). Lovra [1]
  12. ˜ se ko davljenik za slamku ("očajnički se uzdati u nekoga ili nešto"; "Drži se njega ko davljenik za slamku"). Jasenovo [1]
  13. drž krsta do mala prsta ("zdravica koja znači da treba naiskap popiti piće"). Sombor [1]
  14. dr̀žati nȅčiju ("zastupati nečiji stav, slagati se s nečijim mišljenjem"; "Níje da joj dr̀žim strȃnu, al ѝma prȁvo šta kȃže"). Čenej Novo Miloševo [1]
  15. ˜ se suknje ("pokoravati se mišljenju svoje žene (o muškarcu)"; "Kako da ga odvratim kada se samo drži suknje?"). Čenej [1]
  16. ˜ se dobro ("biti dobrog telesnog zdravlja (o starijim osobama"; "Naš deda se dobro drži još!"). [1]

Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 1,77 1,78 1,79 1,80 1,81 1,82 1,83 1,84 1,85 1,86 1,87 1,88 1,89 1,90 1,91 1,92 1,93 1,94 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 594.
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 123, 124, 192.
  4. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 166.
  5. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 124.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 53, 58, 118, 119, 120, 124, 125, 132, 330.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 256.
  8. ↑ 8,00 8,01 8,02 8,03 8,04 8,05 8,06 8,07 8,08 8,09 8,10 8,11 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  9. ↑ 9,0 9,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  10. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 582.
  11. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 235.
  12. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 120, 149, 225.
  13. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 609.
  14. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 156.
  15. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 143.
  16. ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 30.
  17. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 230.
  18. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 140.
  19. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 72.
  20. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 287, 289.
  21. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 130.
  22. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 169.
  23. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 207.
  24. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 286.
  25. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 181.
  26. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 260.
  27. ↑ 27,0 27,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  28. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 605.
  29. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 596.
  30. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 294.

Napomene

※

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=држати&oldid=700085”