držati

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

držati

držati (српски, ћир. држати)[уреди]

Глагол[уреди]

držati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.риб.риб.риб.


Облици:

  1. izvedenim, zameniti, propoved, imenice, od, kao, takve, može se, dopunom, glagolom, govor, om, imenic [1]

Значења:

  1. Gajiti, čuvati. [1]
  2. Biti vlasnik nečega, posedovati. [1]
  3. Predavati. [1]
  4. Vaspitavati, podizati, odgajati. [1]
  5. Ophoditi se prema kome dobro. [1]
  6. Služiti nečemu kao oslonac, pridržavati. [1]
  7. Voditi računa o celokupnom domaćinstvu. [1]
  8. Zadržavati, upijati u sebe. [1]
  9. Smeštati, ostavljati nešto. [1]
  10. Održavati. [1]
  11. Misliti. [1]
  12. Zastupati određeni stav. [1]
  13. Ceniti, smatrati. [1]
  14. Izdržavati koga. [1]
  15. Praznovati, slaviti. [1]
  16. Uzimati zemlju u zakup. [1]
  17. Imati šegrta kod sebe. [1]
  18. Na silu ili protiv volje zadržavati koga u zatvoru. [1]
  19. Primoravati koga da ostane na jednom mestu, ne puštati da se kreće. [1]
  20. Trajati, ne prolaziti. [1]
  21. Činiti da nešto ostane u ustaljenom odnosu. [1]
  22. Biti na istom nivou. [1]
  23. Govoriti. [1]
  24. Propovedati. [1]
  25. Biti u snazi, dobrog zdravlja. [1]
  26. Stajati (o nekome ko teško hoda). [1]
  27. Ne predavati se, ne odustajati. [1]
  28. Kretati se u određenom pravcu. [1]
  29. Na la zi ti se u bli zini nečega, boraviti. [1]
  30. Trajati. [1]

Примери:

  1. Ȍnda pȃram kukùruze, ȍnda kro[z] sèlo, plȕg ùvātim, kònji u plȕg, i dr̀žīm. [2] [3] Параге Госпођинци [1]# Дѐсна ру́ка др̀жи ру̀чицу, а ле̑ва је го̀рӣје, о̀на др̀жи ко̀сиште. Јаша Томић [1]
  2. Dr̀žim déte u krílo i mu tȅpam. [4] [5] [6] [7] [8] Ченеј Сивац Стапар Бегеч Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Кикинда Башаид Итебеј Меленци Житиште Зрењанин Бока Фаркаждин Чента Баранда Сефкерин Сенпетер [1]# Др̏жо је не̏ко по не̏колко ова́ца̄, или ко̀зу, кра̏ву. Бачинци [1]
  3. Čȁk smo i krȁve dȑžali. [9] [10] Нови Сад Јамена Ердевик Черевић Обреж Бешка Дероње Параге [1]# О̑вце су се др̏жа̄ле по ри́ту. [11] Бачко Градиште [1]
  4. Mȉ držímo živìne. [12] [9] Бегеч Мартонош Бачко Петрово Село Стапар Ченеј Жабаљ Каћ Кикинда Ново Милошево Елемир Зрењанин Конак Чента Дебељача Ловра [1]# Ту̏ је би̏о не̏ки чика Жа́рко, др̏жо ка[о] ма̏л кафа̀не, е̏ о̏ндак се ка́зо би̏рцуз. Нови Сад Визић Сремска Каменица [1]
  5. Kàsapin, dr̀ži kàsapnicu. Војка [1]# О̀ве све̏ њи̏ве Фра̀нцуз др̀жи. [8] Ченеј Каћ [1]
  6. Kȍ dr̀ži vȅće dvȍrīšte dr̀ži živìnu, ćȗrke, gȕske. Жабаљ [1]# По́па нам др̏жо верона̀уку [у школи]. Павлиш [1]# Ко̀[д] тог у̀читеља, што смо ми̏ ѝшле у̀ школу, та̏ј ни́је др̏жо пе̏ва̄ње. Бачко Петрово Село [1]# Ѝмала сам сѐстру мла̏ђу, бра̏та, па сам и за̀ њӣ још ра́дила, и бра̏та сам и др̏жа̄ла, и све̏ одга́јала. [13] Параге [1]# Зо̀то ка̑жем: тре̏ба ро̀дитељи стро̀гӣје да др̀жу. [14] Зрењанин Каћ [1]# Па ми̑ смо га др̀жали ко ко̀нда је и на̏ш би̏о. Бачинци [1]# Др̀жиш га ко ро̏да ро̀ ђеног, а о̑н ти је са̀мо ко̀мши ја. [8] Ченеј [1]# Ѝљаду де̏ветсто два́десет и ше̑сте попра́љо се о̀пе̄т кр̏ст и ја̏бука (то̑ је та̏мо на цр̑кву испод кр̀ста о̀но окру́гло што др̀жи кр̏ст). [15] Меленци [1]
  7. Stùpac je dȑžo grȇdu, al je òna ipak pȕkla i pȁla. [8] Ченеј [1]# Ви̑ це́лу ку̏ћу држи́те на̀ вама. [16] [17] Равно Село [1]# А тре̏ћа је по̀дгрћа̄ње куку̀рӯза: на̀грће се зѐмља око куку̀рӯза, та́ко да га не̏ би ве̏тар извр́но и да др̀жи мало бо̏ље вла̏гу. [18] Кумане [1]# Ја̑ то др̀жим у̀ јасла. [19] Српски Крстур [1]# Кат су ку̏ће ма̑ле, барем др̀жи чи̏сто. [20] Бока [1]# Држим да му је деведесет година. Каћ [1]
  8. Dr̀žim da sam od òti dugóva izgùbio vȋd. [21] Нови Бечеј [1]# У сва̏кој ку̏ћи је дру̀кчије. Ја̏ др̀жӣм ова̀ко, ти̏ о̏ћеш она̀ко, сва̏ко на сво̀ју ру̑ку. Бешка [1]# За ка̀кву ме ти др̀жиш?. [8] Ченеј [1]# До́да је у̏зела Ђо́ку да га др̀жи и да му ма̑не ку̏ћу. [8] Ченеј [1]# А у̀с то̄ и ми̑ држи́мо кр̏сну сла̏ву. Нови Сад [1]# О̀ни др̀жу Бо̀жић кав ѝ ми. [22] Ботош [1]
  9. Nísu ko sȁd, fȃrbadu se jája, recimo, kȍ dr̀ži tȇ prȃznike. Кула [1]# Др̏жо зе̏мљу. [23] Меленци Србобран Каћ [1]# Док сам пла́ћала за̀ њӣ у шѐгртима да́вајӯћи бра̏шно, ма̑ст и о̏ста̄ло, до̏тле су и[х] о̀ни (га̏зде) др̏жа̄ли та̏мо; кад је по̀сто ка̑лва та̀козва̄ни — по̀слали су ми га ку̏ћи. [24] Лаћарак [1]# И ондак су нас др̏жали, ту́кли, превр̏тали, му̏чили до два̑ са̑та. [25] Павлиш [1]# Ко̀лко га др̀жиду у шпѝтал?. [8] Ченеј [1]# До̏кле ће још да др̀жи о̀вај сне̑г?. [8] Ченеј [1]# Кад се др̏жао пло̏доре̄д, ро̀дило је до̀бро. [26] Голубинци [1]# Мет који је био добар на храни, ту се издржавало по целу ноћ, што каже већ по цели месец дана, зависи како вода држи. Ако опадне одвише вода, онда се иде даље. [27] Сремска Митровица [1]# Кр̀стила̄ се, би́ла је ја̑ко до̀бра, па ка̏ко је по́па по̏јо, па ка̏ко је др̏жо го̏во̄р. [28] Параге [1]# И о̏нда пропо̀веднӣк про̏пове[д] др̀жи, и ту̑ на́рода се ску̏пи пу̏но. [29] Параге [1]# Др̏жи се да не па̏днеш кад кре̑ну ко̏ла. [8] Ченеј [1]
  10. Tȋ se dȑž nà lōtru. [30] Кумане [1]# Наш деда се добро држи још. Ново Милошево [1]# Једва̏ се др̀жи на но̏ге. [8] Ченеј [1]# Др̏ж се гла̀вног пу́та и сти̏ћеш до на̑с. [8] Ченеј [1]# Она [кечига] се највише држи у камену ди је камен. [27] Бачка Паланка Босут [1]
  11. Naj bolje se drži još smuđ u ovim vo da ma, terpan i som. Бездан [1]# И та̀ко да сва̏дба, ако је ма̏ло све̏кар де̏бљи под па̏зу, о̏нда се др̀жи и по два̑ да̑на. [8] Ченеј [1]


Изрази:

  1. Dr̀žati gȍvōr ("govoriti"; "Kr̀stilā se, bíla je jȃko dòbra, pa kȁko je pópa pȍjo, pa kȁko je dȑžo gȍvōr"). Параге [1]
  2. RSB] [1]
  3. dr̀žati ȉstinu ("verovati u ono što je ispravno"; "Smȉjāli se: ȉma kȏ dr̀ži ȉstinu, ȉma kȏ mȉsli níje tȏ nȉšta — divìzma mȏra cvètati"). Мартонош [1]
  4. ˜ nekoga ko kap vode / kao malo vode na dlanu ("paziti nekoga s najvećom pažnjom"; "Drži ga ko kap vode na dlanu"). Ченеј [1]
  5. dȑžati u zákup ("davati u zakup, iznajmljivati"; "Dȑžali smo u zákup"). Вршац [1]
  6. ˜ se za suknju ("stalno biti uz majku (o detetu)"; "Po celi dan ovo dete samo se drži za moju suknju i od njega ništa ne mogu da radim"). Ченеј Вршац [1]
  7. dr̀žati kr̀maču na sèbi ("biti nadmen, praviti se važan"; "I ȏn je bȉo lȇp, sàmo je dȑžo kr̀maču na sèbi, što bȁbe kȃžu, onàko se prȁvio"). Нови Сад [1]
  8. ˜ se materi za kecelju ("isto"). [1]
  9. ˜ šipke ("želeti nekome dobro, podržavati ga"). Сомбор [1]
  10. ˜ jezik za zube ("ćutati"). Ново Милошево [1]
  11. dr̀žati pod àrēndu ("davati u zakup, iznajmljivati"; "Tȕ je pȍpōvsku zȅmlju dȑžo pod àrēndu"). Ловра [1]
  12. ˜ se ko davljenik za slamku ("očajnički se uzdati u nekoga ili nešto"; "Drži se njega ko davljenik za slamku"). Јасеново [1]
  13. drž krsta do mala prsta ("zdravica koja znači da treba naiskap popiti piće"). Сомбор [1]
  14. dr̀žati nȅčiju ("zastupati nečiji stav, slagati se s nečijim mišljenjem"; "Níje da joj dr̀žim strȃnu, al ìma prȁvo šta kȃže"). Ченеј Ново Милошево [1]
  15. ˜ se suknje ("pokoravati se mišljenju svoje žene (o muškarcu)"; "Kako da ga odvratim kada se samo drži suknje?"). Ченеј [1]
  16. ˜ se dobro ("biti dobrog telesnog zdravlja (o starijim osobama"; "Naš deda se dobro drži još!"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 1,75 1,76 1,77 1,78 1,79 1,80 1,81 1,82 1,83 1,84 1,85 1,86 1,87 1,88 1,89 1,90 1,91 1,92 1,93 1,94 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 594.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 123, 124, 192.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 166.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 124.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53, 58, 118, 119, 120, 124, 125, 132, 330.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 256.
  8. 8,00 8,01 8,02 8,03 8,04 8,05 8,06 8,07 8,08 8,09 8,10 8,11 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. 9,0 9,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  10. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 582.
  11. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 235.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 149, 225.
  13. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 609.
  14. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 156.
  15. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 143.
  16. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 30.
  17. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 230.
  18. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.
  19. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 72.
  20. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 287, 289.
  21. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  22. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 169.
  23. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 207.
  24. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 286.
  25. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 181.
  26. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 260.
  27. 27,0 27,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  28. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 605.
  29. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 596.
  30. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 294.

Напомене[уреди]


Изведене речи: držati

Фузи ћирилица: držati

+

+

++

++

+++

+++


+++++++++++++++

Проширени садржај


++++++++++++++++++++++++++++


+++++++++++++++++++++++++++++

+++++++++++++++++++++++++++++

циклична група
Paley13.svg🁣🀲🀳🂓
О слици