darívati

darívati

darívati (srpski, lat. darívati)[uredi]

Imenica[uredi]

darívati, {{{rod}}}

Kategorije: trp.


Oblici:

  1. -o, darivati, -a [1]

Značenja:

  1. Da(va)ti kome kakav poklon, pokloniti, poklanjati. [1]
  2. Da(va)ti darove prilikom veridbe ili svadbe. [1]
  3. Da(va)ti darove novorođenčetu. [1]
  4. Nameniti/namenjivati kome nešto (npr. božićni kolač) prilikom kakvog obreda. [1]
  5. Prstenovati devojku. [1]
  6. Međusobno razmenjivati darove. [1]
  7. Veriti se. [1]
  8. Davanje darova prilikom svadbe. Vršac[1]
  9. Davanje darova novorođenčetu. Vršac[1]
  10. Prstenovanje. Vršac[1]
  11. Koji je dobio dar u svadbi. [1]
  12. Isprošen (o devojci). [1]

Primeri:

  1. Svȉ su ućútali kad je mlȃda ȉznela dȁrove i pȍčela da darȋva: pȓvo dàruje svѐkra pa òstalu fàmiliju. [2] Čenej Vršac [1]# Prȉko nōć — kad kràvālj ѝde (tȇsto: lѝstići, krófne, ȍblatne jeli slàtke tȏrte) — kȗm dȍbije kòšulju, a kúme màramu (tȏ se dàrӣva). [3] Kumane [1]
  2. Svȁtovi se skȕpu i mlȃda ѝde i dàrӣva pȓvo kȗma. [4] [5] [6] [7] [8] Jaša Tomić Bečej Laćarak Čerević Beška Golubinci Šimanovci Obzir Sombor Kula Turija Parage Žabalj Đurđevo Kać Begeč Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Elemir Neuzina Boka Šurjan Tomaševac Farkaždin Čenej Ivanda [1]# Ako je dòšo čòvek kòmšija, nѐ može da vȉdi babѝnjaru; ako ȍće da dàrӣva déte, onda òdignu kòmārnik, i dàriva déte. [9] Novo Miloševo [1]# A znȃm da je mȁma mòja o Bòžiću i o Ùskrsu, kad se mȇsi pósebno ti tàko koláči nȃmenski, da je ȕvek ȍnda naménla za svinjára, za čordáša, i tȏ je tàko darívala. Kula [1]# Pa pȍsle dȏđu njegȍvi, pa se darívadu i pȍsle prȁvu svádbu. Izbište [1]# Ako devojka pristaje da pođe za momka, prima od prosioca jabuku sa novcem i ljubi u ruku svoje i mladoženjine roditelje, što je značilo da je isprošena, „darivana”, „kaparisana”. [10] [1]


Izvedene reči:

  1. darívanjea. [1]
  2. darivan [1]


Sinonimi:

  1. dariti [1]
  2. darovati [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  3. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 139.
  4. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 172, 267.
  5. ↑ Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 610.
  6. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 61, 103, 128.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 226, 231.
  9. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 127.
  10. ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 136.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=дари́вати&oldid=529371”